1 Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. 2 Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. 3 Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.

4 Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. 5 Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“

6 Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.

7 Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. 8 Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. 9 Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“

10 Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. 11 Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. 12 Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. 13 А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. 14 Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. 15 Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. 16 Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. 17 Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. 18 У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“

19 Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! 20 Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“

21 Самуило је саслушао речи народа и пренео их Господу. 22 Господ рече Самуилу: „Послушај њихов глас и постави им цара.“

Самуило рече народу: „Нека се свако врати у своје место.“