1 О, кад бисте поднели мало мога безумља! Да, поднесите ме! 2 У мени пламти Божија љубомора због вас, јер сам вас заручио с једним човеком, да вас као чисту девицу изведем пред Христа. 3 Плашим се да ће ваше мисли застранити, те да ћете се удаљити од искрене и чисте преданости Христу, баш као што је змија својим лукавством преварила Еву. 4 Ви, наиме, радо подносите кад неко дође и проповеда вам другачијег Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, те примате другачијег духа од Духа кога сте примили, или прихватате другачију радосну вест од оне коју сте једном прихватили.

5 Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ 6 Јер, ако сам и невешт у говору, нисам у знању, што смо вам, уосталом и показали. 7 Јесам ли погрешио што сам се понизио да бисте ви били узвишени, или зато што сам вам без наплате навестио Божију Радосну вест? 8 Од других цркава сам узео плату да бих служио вама. 9 Кад сам био у оскудици, никоме нисам био на трошку, јер су ми браћа из Македоније помогла у мојој оскудици. Као што сам се до сада чувао, тако ћу се и од сада чувати да вам ни у чему не будем на терету. 10 Тако ми Христове истине у мени, тај понос ми нико неће одузети у ахајским крајевима. 11 А зашто? Зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.

12 Што чиним, чинићу и даље, да осујетим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. 13 Такви људи су лажни апостоли, непоштени радници, који се прерушавају у Христове апостоле. 14 Ништа чудно; чак се и сам Сатана прерушава у анђела светлости. 15 Исто тако није необично да се његове слуге претварају у службенике праведности. Али на крају ће добити што су својим делима заслужили.

16 Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим. 17 А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу. 18 Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја. 19 Ви, наиме, радо подносите неразумне – ви који сте мудри. 20 Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара. 21 Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!

А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. 22 Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Аврахамово потомство? И ја сам. 23 Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. 24 Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, 25 трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. 26 Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. 27 Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. 28 А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. 29 Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.

30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. 31 А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.

32 У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, 33 али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.