1 Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. 2 Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. 3 Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, 4 а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“

5 Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. 6 Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке.

7 Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру.

8 А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. 9 Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном.

10 Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори.

11 Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“

12 Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. 13 Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. 14 Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“

15 Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.