1 У Икониуму су ушли у јудејску синагогу и проповедали, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. 2 Међутим, Јевреји који нису поверовали, побунили су незнабошце и окренули њихово расположење против браће. 3 Ипак, Павле и Варнава су остали тамо још дуго времена и одважно проповедали за Господа, који је потврђивао поруку о својој милости омогућавајући да се преко њих догађају знаци и чуда. 4 Градско становништво се поделило: једни су стали уз Јевреје, а други уз апостоле. 5 Међутим, незнабошци и Јевреји са својим вођама су се уротили против њих да их злоставе и каменују. 6 Кад су Павле и Варнава дознали за то, побегли су у ликаонске градове Листру и Дерву, и у њихову околину, 7 где су наставили да проповедају Радосну вест.

8 У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. 9 Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, 10 рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.

11 Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ 12 Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. 13 Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.

14 Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: 15 „Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. 16 Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. 17 Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ 18 Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.

19 Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. 20 Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.

21 Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. 22 Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ 23 У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. 24 Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. 25 У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. 26 Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. 27 Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. 28 Тамо су провели дуже време са ученицима.