1 Он ми рече: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.“ 2 И како ми то рече, уђе у мене Дух и постави ме на ноге. Тада сам чуо како ми говори.

3 Рече ми: „Сине човечији, шаљем те Израиљцима, отпадничком народу који се побунио против мене. Они су се, као и њихови очеви, бунили против мене све до данас. 4 Шаљем те међу тврдоглаве и непокорне синове да им кажеш: ’Говори Господ Бог.’ 5 Послушали или не – јер су отпаднички дом – знаће да је пророк био међу њима. 6 А ти, сине човечији, немој се бојати ни њих ни њихових речи, макар те притиснули драчем и трњем, макар седео на шкорпијама. Не бој се њихових речи и не дај се смести пред њима, јер су отпаднички дом. 7 Пренеси им моје речи, било да их послушају или не, јер су отпадници. 8 А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“

9 Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге. 10 Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.