1 Ти, сине човечији, пророкуј Израиљевим горама и реци: ’Чујте, горе Израиљеве, реч Господњу. 2 Говори Господ Бог: зато што је непријатељ рекао за вас: „Аха! Вечне узвишице су постале наша својина!“, 3 пророкуј и реци: говори Господ Бог: зато што су вас пустошили и газили са свих страна да постанете имовина осталих народа, и што вас узимају у уста и клевећу, 4 чујте, горе Израиљеве, реч Господа Бога! Говори Господ Бог горама и узвишицама, увалама и долинама, пустим развалинама и напуштеним градовима, које су постале плен и предмет поруге осталим народима унаоколо. 5 Зато говори Господ Бог: у својој сам огњеној ревности говорио против осталих народа, и против целог Едома, који је из радости, из свег срца, и с презиром у души присвојио моју земљу, ради пашњака и плена. 6 Зато пророкуј за земљу Израиљеву и реци горама и узвишицама, увалама и долинама. Говори Господ Бог: ево, говорио сам у ревности и јарости, јер сте поднели поругу народа. 7 Стога говори Господ Бог: дижем своју руку и кунем се да ће и народи око вас поднети поругу.

8 А ви, горе израиљске, ширићете своје гране и доносити плод мом народу Израиљу, јер му се ближи долазак. 9 Јер, ево, ја сам за вас! Окренућу се к вама, и бићете обрађене и посејане. 10 Умножићу људе на вама, сав дом Израиљев, те ће градови бити насељени, а рушевине подигнуте. 11 Умножићу на вама и људе и стоку, и биће многобројни и плодни, а ја ћу вас населити као некада и учинити вас успешнијима него раније. Тада ћете знати да сам ја Господ. 12 И довешћу људе, мој народ Израиљ, да ходају по вама. Они ће вас поседовати, и постаћеш им наследство, и нећеш их више остављати без деце.

13 Говори Господ Бог: пошто људи говоре о вама: „Ви прождирете људе и остављате своју земљу без деце“ – 14 стога више нећеш прождирати људе, нити ћеш више остављати свој народ без деце – говори Господ Бог. 15 Нећу више дати да слушаш увреде народа, нити да трпиш њихово ругање, и више нећеш остављати свој народ без деце – говори Господ Бог.’“

16 Дође ми опет реч Господња: 17 „Сине човечији, дом Израиљев је живео у земљи, али ју је оскрнавио својим путевима и својим делима. Њихови су путеви преда мном били као жена у својој месечној нечистоћи. 18 Због тога сам излио своју јарост на њих због крви коју су пролили у земљи и због њихових идола којима су је оскрнавили. 19 Зато сам их развејао међу народе и расејао по земљама. Судио сам им по њиховим путевима и делима. 20 И међу који год народ да су дошли, скрнавили су моје свето име. Говорило се за њих: ’Они су народ Господњи, а морали су да оду из своје земље.’ 21 А мени је било жао мога светог имена које су они, дом Израиљев, оскрнавили међу народима где су дошли.

22 Зато реците дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: не радим ово ради вас, доме Израиљев, него ради свог светог имена, које сте оскрнавили међу народима у које сте дошли. 23 А ја ћу посветити моје велико име, које је било оскрнављено међу народима, које сте ви оскрнавили међу њима. Тада ће народи знати да сам ја Господ – говори Господ Бог – кад на њихове очи покажем своју светост на вама.

24 Онда ћу вас покупити из народа и сабрати вас из свих земаља, па ћу вас довести у вашу земљу. 25 Пошкропићу вас чистом водом и бићете чисти. Очистићу вас од свих ваших нечистоћа и од свих ваших идола. 26 Даћу вам ново срце и нови дух ћу ставити у вас. Одстранићу камено срце из вашег тела и даћу вам срце од меса. 27 Ставићу свој Дух у вас и учинићу да следите моје уредбе и да држите и извршавате моје прописе. 28 И живећете у земљи коју сам дао вашим прецима. Ви ћете ми бити народ, а ја ћу вам бити Бог. 29 Избавићу вас од свих ваших нечистоћа, и дозваћу жито и умножићу га, и више нећу довести на вас глад. 30 Умножићу род на дрвећу и урод на њивама и нећете више подносити срамоту међу народима због глади. 31 Тада ћете се сетити својих злих путева и неваљалих дела, па ћете се гадити сами себи због својих кривица и гадости. 32 Ово знајте: нећу то учинити ради вас – говори Господ Бог. Нека вас је стид и срам због ваших путева, доме Израиљев!

33 Говори Господ Бог: онога дана кад вас очистим од свих ваших кривица, населићу вас на горама и обновићу ваше рушевине. 34 Опустела земља ће бити обрађивана уместо да лежи пуста пред пролазницима. 35 Тада ће говорити: „Опустошена земља постала је као еденски врт, а градови некад разорени, опустели и уништени, сада су утврђени и насељени.“ 36 Тада ће преостали народи око вас знати да сам ја, Господ, подигао развалине и посадио што је било пусто. Ја, Господ, сам то рекао.

37 Говори Господ Бог: још једном ћу дозволити дому Израиљевом да траже да им учиним ово: да умножим њихове људе као стадо. 38 Као што је много оваца посвећених за жртву у Јерусалиму за његове празнике, тако ће разорени градови бити пуни људи као оваца. Тада ће знати да сам ја Господ.’“