1 Господ се указао Аврахаму код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2 Аврахам подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3 и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4 Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5 Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“

Они одговорише: „Учини како си рекао.“

6 Аврахам је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере*Око 20 kg. брашна, умеси погаче и испеци их!“

7 Аврахам онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8 Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он сам је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.

9 Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“

Аврахам одговори: „Ено је у шатору.“

10 Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11 И Аврахам и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12 Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

13 Господ рече Аврахаму: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14 Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“

15 Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“

Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“

16 Затим су људи устали и погледали према Содоми. Аврахам је пошао с њима да их испрати. 17 Господ рече: „Зар ћу од Аврахама скривати шта ћу учинити, 18 кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19 Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Аврахаму.“

20 Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21 Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“

22 Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Аврахам остао да стоји пред Господом.†Према старојеврејској преписивачкој традицији, изворни текст је био али Господ је стао (остао да стоји) пред Аврахамом. 23 Аврахам му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24 Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25 Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“

26 Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“

27 Аврахам настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28 Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“

Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“

29 Аврахам му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“

30 Аврахам опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“

31 Аврахам ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“

„Нећу уништити град због оних двадесет.“

32 Аврахам опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“

33 Кад је завршио разговор с Аврахамом, Господ је отишао, а Аврахам се вратио кући.