7
1 Када бих да лечим Израиља,
открива се Јефремова кривица
и зло Самарије;
јер су превртљивци,
лопов проваљује
и банда је убица на улици.
2 А у срцу своме они и не мисле
да ја памтим сва злодела њина.
Сада су их окружила сва њихова дела,
ево их пред лицем мојим.
3 Злоделима цара разгаљују
и лажима својим главаре.
4 Сви су они прељубници,
као пећ су успламтела
коју пекар престаје да жари
од када је замесио тесто,
па докле му не ускисне од квасца.
5 На дан нашега цара
клонули су главари разгаљени вином
и он пружи своју руку подсмевачима.
6 Пришли су му и пламтели срцем
у својој обмани.
Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи,
а ујутро се разгневила као пламен ватре.
7 Сви су они зажарени као пећ
и прогутаће своје судије;
падају сви њихови цареви,
а међу њима нема никог да позове мене.
8 Јефрем је са народима, себе је измешао.
Јефрем је постао погача неокренута.
9 Туђинци му снагу једу,
а он то и не зна;
седе косе посуше га,
а он то и не зна.
10 Израиљу понос сведочи у лице,
ал’ се не окрећу Господу, свом Богу;
и у свему томе
они га не траже.
11 А Јефрем је постао као голубица
лаковерна што разума нема!
Ено, зову Египат
и одлазе у Асирију.
12 Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу.
Као птице небеске збацићу их,
казнићу их кад их чујем
у њиховом збору.
13 Јао њима, јер су од мене побегли!
Опустошиће јер су се против мене побунили.
Ја би да их откупим,
а они о мени лажи објављују.
14 Нису срцем вапили мени,
него су кукали на својим постељама.
Због жита и младог вина себе секу
и од мене се окрећу.
15 А ја сам их крепио, снажио им руке,
а они су ми зло мислили.
16 И они се нису окренули Вишњем;
постали су као лук лабави.
Пашће они од мача,
а њихове вође од горчине сопственог језика.
А то ће им у Египту бити на поругу.