11
Божија љубав за Израиљ
1 „Волео сам Израиљ још док је дете био
и из Египта позвах сина свога.
2 Али што су их*Овако је у јеврејском тексту док је у Септуагинти и арамејском преводу једнина. више позивали,
од њих су више одлазили,
Валима су жртвовали,
идолима су кадили.
3 Јефрема сам учио да хода,
ја сам их за руке прихватао.
Али они препознали нису
да сам ја тај што сам их лечио.
4 Спонама људским, везама љубави
ја сам их привлачио.
Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.
Сагињао сам се да бих их хранио.
5 Неће се вратити у Египат,
него ће Асирца за цара имати
јер су одбили да се покају.
6 Витлаће им мач по градовима,
капије ће им разорити,
прождраће их због њихових сплетки.
7 Мој је народ одлучан да ме се одриче.
Зову га ка Вишњем,
ал’ га нико не узвиси.
8 О, Јефреме, како да те предам?
О, Израиљу, како да те изручим?
Како да те учиним као Адму,
да те учиним као Севојим?
Туче у мени срце моје,
разгорело се моје смиловање.
9 Пламен свога гнева нећу да излијем,
нећу опет Јефрема да затрем.
Јер, Бог ја јесам, нисам човек;
Светац међу вама
и у гневу нећу да вам дођем.
10 Они ће следити Господа
и као лав он ће да риче.
Зарикаће он,
задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.
11 Задрхтаће и доћи као птица из Египта,
као голубица из земље асирске.
Даћу им да живе у кућама њиним
– говори Господ.
Израиљев грех
12 Јефрем ме је лажју окружио,
а обманом дом Израиљев.
Али Јуда још с Богом корача,
са светима остао је веран.“