5
Песма о винограду
1 Запеваћу миљенику своме,
песму љубавника својега о винограду његовом.
Мој миљеник је виноград имао
на брдашцу родноме.
2 Он га окопа и од камења очисти,
те лозу племениту у њему посади.
Посред њега он кулу подиже
и у њему муљару сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
а он њему изроди вињаге.
3 „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
ви будите судије на суду између мене и мог винограда.
4 Шта још могох учинити за виноград мој,
а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
а он је изродио вињаге?
5 И сад да вам кажем
шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
нека га изгазе;
6 у пустош ћу га претворити,
нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
да над њим кишу пусте.“
7 Наиме, виноград Господа над војскама
дом је Израиљев;
и људи Јудејци
засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
надао се праведности, а ето вапаја.
Тешко онима…
8 Тешко онима
који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,
састављају док све место не заузму,
те да једини сред земље остану.
9 Ушима својим слушам Господа над војскама:
„Баш ће куће многе опустети,
велике и лепе без житеља остати.
10 Јер виноград од десет вата*Око 220 l. само ће бачвицу дати,
и засејана мера даће десети део.“
11 Тешко онима који рано ране
да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
зато што их вино распаљује.
12 Харфе и лире,
бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
и рад руку његових не гледају.
13 Зато што знања нема,
народ мој ће у ропство одведен бити;
и славни његови ће од глади умирати,
и мноштво ће његово од жеђи горети.
14 Зато је Свет мртвих†У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. ждрело своје развалио,
и неизмерне раље разјапио
да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово
уз буку његову и вику његову.
15 И човек ће се савијати,
и мужеван ће понижен бити,
и силници ће поглед оборити.
16 Господ над војскама судом ће се узвисити,
и Бог свети светост ће правдом доказати.
17 Јагањци ће као на пашњацима пасти,
и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.
18 Тешко онима који на себе
кривицу навлаче ужима варалачким
и опакост конопцима колским –
19 онима који говоре: „Нека пожури,
нека похита са оним што чини,
па да видимо.
Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев
са оним што је наумио,
па да знамо!“
20 Тешко онима који зло добрим називају,
а добро злим;
таму као светлост представљају,
а светлост као таму;
горко као слатко представљају,
а слатко као горко!
21 Тешко онима који у својим очима су мудри
и сами пред собом паметни!
22 Тешко онима који су у вину силни,
и у мешању жестоких пића храбри;
23 који за мито кривца оправдавају,
и праведничку праведност потискују.
24 Зато, као што пламени језици стрњику прождиру,
и као што ватра сено прогута,
тако ће корен њихов иструнути,
као прах ће се пупољак њихов разлетети;
зато што одбацише Закон Господа над војскама
и презреше реч Светитеља Израиљева.
Гнев Господњи
25 Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа,
те он на њега подиже руку своју и тако га удари
да се потресоше планине;
па телеса њихова леже као смеће посред улица.
Ипак, гнев се његов још не смирује,
још је испружена рука његова.
Надиру Асирци
26 Он подиже ратну заставу народима издалека;
и он им зазвижди до краја земље;
и гле, брзом хитрином они долазе.
27 Међу њима нема ни уморна, ни сустала,
ни дремљива, ни поспана;
ни да им се појас око струка распасује,
ни да им се ремен на сандали дреши.
28 Њихове су стреле добро зашиљене;
њихови су лукови сви запети;
њихових коња копита су као кремен;
њихови су точкови као вихор.
29 Њихова је рика као у лава,
они ричу као млада звер,
и реже, и плене, и односе,
и нико их не спречава.
30 И режаће на њега у дан онај
као море када режи.
Погледа ли неко на земљу,
гле, тама је и тескоба,
и светлост замрачена облацима њеним.