22
Реч о долини виђења
1 Пророштво о Долини виђења.
Шта ти је сад,
те се пењеш сав на кровове?
2 Препун вреве, граде бучни,
шехеру разиграни!
Изгинули твоји од мача не падоше,
нити мртви твоји у боју.
3 Сви твоји владари заједно побегоше,
не затегоше лук, а падоше у ропство,
заробљени су сви који се нађоше у теби,
далеко су бежали.
4 Зато сам рекао: „Оставите ме,
горко ћу плакати;
немојте ме тешити
над рушевином милог народа мојега.“
5 Јер је дан пометње и расула и збуњености
од Господара Господа над војскама.
У Долини виђења зид се руши,
према планини је вапај,
6 јер Елам тоболац доноси,
са бојним колима и коњаницима,
а Кир штит открива.
7 Изабране долине твоје бојних кола су пуне.
Коњаници се код вратница постројавају.
Против борбене готовости
8 Тако је Јуди уклонио заштиту.
У дан онај поглед си сврнуо
на оружје у шумској кући.
9 И пукотине у граду Давидову,
видели сте како их је много.
И сабрали сте воду
из Доњег језера.
10 Па сте пребројали куће јерусалимске
и порушили куће да зид учврстите;
11 те сте између два зида начинили
спремиште за воду из Старог језера;
али се на Створитеља нисте обазирали,
нити сте видели оног што је све начинио одавно.
12 И позвао је у дан онај
Господар Господ над војскама:
да плачете и тугујете,
да обријете главе и припашете кострет.
13 Али, гле, весеље и радост,
убијају говеда и кољу овце,
једу месо и пију вино:
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
14 А мојим ушима је објавио Господ над војскама: „Неће бити откупљена ваша кривица док не умрете – рече Господар Господ над војскама.“
Против надстојника Сомне
15 Говори Господар Господ над војскама:
„Хајде, отиди оном дворанину,
Сомни, надстојнику двора:
16 ’Шта је с тобом и ко си то ти,
да овде гробницу клешеш себи?
Клеше себи гробницу на висини,
усеца у стени стан за себе.
17 Гле, Господ ће тебе бацити силно,
јунак ће те ухватити снажно,
18 у клупко ће те умотати жестоко,
као лопту ће те бацати по земљи широкој.
Тамо ћеш ти умрети,
и тамо су кола твоја славна,
срамото двору господара твога.
19 Лишићу те положаја твога,
и отераћу те из службе твоје.
20 А у тај дан ћу позвати слугу свога Елијакима сина Хелкијина. 21 Њега ћу обући у одору твоју, њега ћу опасати појасом твојим, њему ћу у руке предати власт твоју, те ће бити предак становницима јерусалимским и дому Јудином. 22 На његова плећа поставићу кључ од дома Давидова: кад отвори, неће затворити нико, кад затвори, неће отворити нико. 23 Њега ћу као клин углавити на месту чврстоме, те ће постати славни престо у дому оца својега. 24 О њега ће се обесити сва слава дома оца његова: изданци и потомци, све посуде малене, од зделица до свих крчага.’
25 У дан онај – говори Господ над војскама – извући ће се клин углављени на месту чврстоме, сломиће се и пашће; а терет што је на њему биће одсечен, јер је Господ рекао.“