46
Немоћна божанства и свемоћни Господ
1 Паде Вил! Сруши се Навав!
Стављају своје рукотворине на животиње и на стоку.
Носе их као бремена,
терет што замара.
2 Руше се и падају заједно.
Не могу избавити носиоце.
И душе своје у ропство одводе.
3 „Слушајте ме, доме Јаковљев,
и сви остаци дома Израиљева!
Ја сам вас носио од рођења;
Ја сам вас подизао од утробе.
4 И кад остарите, ја остајем исти;
и кад оседите, ја ћу бити потпора.
Ја сам чинио и ја ћу подизати,
и ја ћу подупирати и допремати.
5 С ким бисте ме упоредили,
и сличним и изгледним учинили и поредили?
6 Ваде злато из торбе,
и сребро мере на ваги,
у најам узимају ливца
да им од тога начини бога,
да падају ничице,
челом и телом да се простиру.
7 Подижу га на раме, подупиру га,
спуштају га доле и стоји,
из места својега и не помера се,
нити виче на њих и не одговара;
не спасава никога из невоље његове.
Помоћ је близу
8 Сетите се тога и будите људи;
одметници, узмите то к срцу.
9 Сетите се почетака из древности.
Та, ја сам Бог и нема другога,
Бог јесам и нико није као ја.
10 На почетку последице најављујем,
и унапред што се није збило.
Кажем: ’Одлука ће се моја извршити,
и учинићу све што хоћу.’
11 Позваћу са истока грабљивицу,
из далеке земље човека по одлуци својој.
Што рекох, то ћу и довести.
Што исказах, то ћу учинити.
12 Слушајте ме, срцем упорни,
од праведности удаљени.
13 Праведност своју примичем,
није се удаљила;
и спасење моје окаснити неће.
И на Сион ћу спасење ставити,
Израиљу прослављење своје.“