58
Беседа о посту
1 Вичи колико те грло носи!
Немој се устезати.
Слично рогу глас свој подигни,
и народу мом злочине његове објави,
и дому Јаковљевом грехе његове.
2 А мене дан за даном траже
и познавању путева мојих жуде,
као пук што делује по правди
и пресуде Бога свога не занемарује.
Ишту од мене праведност на суду,
за близином Божијом жуде.
3 ’Зашто смо постили,
кад ти не видиш?
Зашто смо мучили душу своју,
а ти не знаш?’
Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће,
а све ваше раднике тлачите.
4 Гле, ви постите да бисте се препирали и наметали,
да бисте злехудога песницом ударали.
Немојте као данас постити,
онда ће се на висинама чути глас ваш.
5 Зар је такав пост што сам га изабрао,
дан кад мучи човек душу своју,
да се главом својом савија ничице као рогоз,
и кострет и пепео проспе под себе?
Зар ћеш то постом звати
и даном што је Господу по вољи?
6 Није ли ово пост што сам га изабрао:
одрешити везе над злехудим,
развезати у јарам свезане,
дати слободу потрвенима,
и сваки јарам да буде изломљен?
7 Није ли да уделиш хлеб свој гладноме,
да у дом доведеш бескућника,
кад видиш гола да га оденеш,
и од родбине своје да се не кријеш?
8 Тада ће као зора сијати светлост твоја
и здравље ће твоје брзо бујати,
и правда ће твоја испред тебе ићи,
а слава Господња ће те пратити.
9 Кад повичеш, Господ ће одговорити;
завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’
Ако из своје средине уклониш јарам,
прст претећи и беседу преступничку,
10 и због гладног се узбуди твоја душа,
и наситиш душу намучену;
тада ће се светлост твоја подићи у тами,
и тамнина твоја биће као подне.
11 И Господ ће те водити без престанка,
и по сухим тлима наситиће ти душу,
и кости ће твоје гипкијима учинити;
и бићеш као врт заливан
и као студенац чије воде усахнути неће.
12 И вековне развалине саградиће за себе,
утемељене од колена до колена,
а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’,
’Обновитељ друмова према насељима.’
Запис о суботи
13 Ако одвратиш своју ногу од суботе,
да у свети дан мој не радиш што се теби свиђа,
и да суботу назовеш милином,
светињу Господњу прослављеном,
а славу његову одвојеном од послова,
да на својим путевима
не обављаш што ти се прохте,
и да не говориш непромишљене речи;
14 тада ће ти омилити оно што је Господње,
пројахаћеш са мном по узвишицама на земљи,
па ћу те хранити оним што си наследио
од Јакова, претка твојега –
јер су то казала уста Господња.“