61
Пророково послање
1 Дух је Господњи нада мном;
он ме је помазао,
да јавим Радосну вест понизнима.
Послао ме је да превијем у срцу сломљене,
да најавим слободу заробљеницима,
утамниченима да ће им престати сужањство;
2 да од Господа најавим годину помиловања,
и од Бога нашега дан освете;
да утешим све ожалошћене,
3 да усправим ожалошћене на Сиону,
да им дам накит уместо пепела,
уље за весеље уместо жалости,
одећу за похвалу уместо духа тужнога;
и њих ће звати:
’Храстови правдини,
Засад Господње славности’.
4 И саградиће древне развалине,
и подићи места похарана,
и обновиће градове,
пустошене од колена до колена.
5 И туђинци ће стајати
и стада ваша напасати,
и синови странаца биће ратари ваши
и виноградари ваши.
6 А ви ћете се звати: ’Свештеници Господњи’.
Говориће вам се: ’Служитељи Бога нашега’.
Јешћете благо туђинских народа
и загосподарићете славом њиховом.
7 Уместо вашег двоструког ниподаштавања и срамоте,
одредиће им се да се веселе за вас,
који ћете у њиховој земљи
наследити двоструко,
којима ће бити радост вечна.
8 Јер ја, Господ, волим право,
мрзим грабеж уз жртву свеспалницу,
а даћу им плату одистинску,
и склопићу с њима савез вечни.
9 И знаће се међу пуцима потомство њихово,
усред народа нараштаји њихови.
Сви који их виде схватиће да су они потомство
што га је благословио Господ.“
10 Усхићен сам врло у Господу,
кличе душа моја у Богу моме,
јер ме је оденуо хаљином спасења,
огрнуо ме је плаштом праведности,
као женик кад на себе венац стави
и невеста кад се накитом украси.
11 Јер као што земља истерује клице своје,
и као што семе у врту клија,
тако ће Господар Господ учинити
да проклија правда и похвала пред свим пуцима.