12
Јеремијина тужбалица
1 Праведан си, Господе,
кад год ти се тужим,
али ћу ипак да ти говорим о правди:
Зашто су напредни путеви покварењака?
Зашто ликују сви подли злотвори?
2 Ти си их посадио и већ се укоренише,
напредују и већ доносе плод.
Близу си њихових уста,
али далеко од нутрине њихове.
3 А ти ме, Господе, познајеш,
видиш ме и испитујеш срце моје спрам тебе.
Потерај их ко овце на клање,
одвоји их за дан клања!
4 Докле ће земља да тугује,
да сахне растиње по свим пољима
од зла оних што ту пребивају?
Пропале су и животиње и птице
јер је народ рекао:
„Неће он да види наше скончање!“
Божији одговор
5 „Ако си се уморио трчећи с пешацима,
како ли ћеш се тек огледати с коњима?
Када у спокојној земљи падаш,
шта ли ћеш да радиш на јорданском честару?
6 Јер и браћа твоја
и дом твога оца су те изневерили
и на сав глас су викали за тобом.
Не веруј им
чак и када ти љубазно говоре.
7 Дом сам свој напустио
и своје наследство оставио.
Вољену сам своју предао
у руке њених непријатеља.
8 А сада је моје наследство
као лав у шуми
што на мене риком риче.
И зато га мрзим.
9 Је л’ наследство моје
пиргава птица грабљивица?
Лешинари, сјатите се на њу свуд унаоколо!
Идите, сакупите све животиње на поље,
доведите их на храну.
10 Многи су пастири изломили мој виноград
и изгазили мој део.
Претворили су мој мили део
у голу пустињу.
11 Да, претворили су је у пустињу
и сада преда мном опустошена тугује.
У пустару је претворена земља
и то никога не потреса.
12 Преко пустињских оголелих висова
дошли су затирачи,
јер Господњи мач сатире
с краја на крај земље
и нема мира ни за кога.
13 Сејаће пшеницу, а трње ће жети.
Изнурише се, а никакве користи.
Стидите се својих урода
због Господњег пламтећег гнева!
14 Овако каже Господ свим мојим злим суседима који нападају земљу коју сам дао мом народу Израиљу у наследство: ево, почупаћу их из њихове земље, а из њихове ћу средине да ишчупам Јудин дом. 15 А када их ишчупам, вратићу се да им се смилујем и доведем сваког на његово наследство и сваког на његову земљу. 16 И ако се истински науче путевима мога народа, да се заклињу мојим именом – ’Тако нам живог Господа’ – онако како су они мој народ научили да се куну Валом, населиће се усред мог народа. 17 Али ако не послушају, ја ћу да ишчупам тај народ, да ишчупам и да затрем – говори Господ.“