22
Суд над злим царевима Јуде
1 Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч. 2 Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу – ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата! 3 Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту! 4 Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихове слуге и њихов народ. 5 А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем – говори Господ – овај ће двор постати пустош!’“
6 Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара:
„Мени си ти као Галад и врх Ливана,
али ћу те стварно претворити у пустињу,
у градове расељене.
7 Затирача спремам на тебе,
све до једног наоружаног!
Најбоље ће твоје кедрове посећи
и у ватру бацити.
8 Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’ 9 И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“
10 Не оплакујте мртвог и не жалите за њим!
Него горко јецајте за оним што одлази,
да се више не врати
и не види свој родни крај.
11 Овако каже Господ о Салуму*Друго име цара Јоахаза., сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити. 12 Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети.
13 Тешко ономе што кућу неправедно кући,
и одаје горње, али не по правди;
коме сународник ради без накнаде
и који не даје трудбенику плату.
14 Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику
и простране горње собе.’
Отвориће за себе прозоре,
па кедром облаже и црвеним боји.
15 Зар ти владаш
да би се кедровином разметао?
Зар твој отац није и јео и пио,
зар није праведно и правично радио,
па му је било добро?
16 Бранио је сиромаха и убогог.
И онда је било добро.
Не значи ли то познавати мене?
– говори Господ.
17 Али твоје очи и твоје срце
не теже ничем сем непоштеном добитку
и проливању крви невинога,
да би тлачио и изнуђивао.“
18 Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије:
„Неће за њим зажалити:
’Јао, брате мој! Јао, сестро!’
Неће за њим зажалити:
’Јао, господару! Јао његово величанство!’
19 Сахраниће га као што магарца сахрањују.
Одвући ће га и бацити
подаље од врата Јерусалима.
20 Попни се на Ливан и вичи!
На Васану гласом зајечи
и завичи са Аварима,
јер су сатрвени сви твоји љубавници.
21 А ја сам ти говорио у твом благостању,
а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’
И то ти је био пут још од младости твоје –
да не слушаш мој глас.
22 Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде,
а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство.
А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити
због свих својих зала.
23 Ти што седиш на ’Ливану’,
угнежден у кедровину:
како ћеш стењати кад те спопадну трудови
и бол као породиљу!
24 Живота ми мога – говори Господ – све да Јехонија†Јехонија., син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути. 25 Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца. 26 Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети. 27 А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“
28 Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Јехонија?
Или је посуда коју нико неће?
Зашто су одбачени и он и његово потомство,
истерани у земљу која им је туђа?
29 О, земљо! О, земљо!
О, земљо, чуј реч Господњу!
30 Овако каже Господ:
„Запиши: овај човек је као без порода
и неће напредовати за живота свога.
Неће напредовати нико од његових потомака,
нико неће седети на престолу Давидовом
да би поново владао Јудом.