1 Био неки човек, фарисеј, по имену Никодим, један од водећих људи међу Јеврејима. 2 Он је дошао к Исусу по ноћи и рекао му: „Учитељу, знамо да си ти учитељ кога је Бог послао. Нико, наиме, не може чинити ове знаке која ти чиниш ако Бог није са њим.“

3 Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може видети Царство Божије ако се наново*Или: од горе. не роди.“

4 Никодим га упита: „Како одрастао човек може да се наново роди? Може ли да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?“

5 Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може ући у Царство Божије ако се не роди водом и Духом. 6 Тело рађа тело, а од Духа се рађа дух. 7 Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. 8 Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“

9 Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“

10 Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? 11 Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. 12 Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? 13 Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. 14 Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, 15 да свако ко поверује у њега има вечни живот.

16 Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. 17 Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. 18 Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. 19 Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. 20 Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. 21 Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.†Неки сматрају да стихови 16-21 представљају глас наратора.“

22 После овога је Исус са својим ученицима отишао у Јудеју. Тамо је боравио са њима и крштавао. 23 И Јован Крститељ је крштавао у Енону код Салима, јер је тамо било много воде, те су људи долазили и крштавали се. 24 Јован тада још није био бачен у тамницу. 25 Између Јованових ученика и неког Јеврејина дође до расправе око обредног прања. 26 Ученици дођу к Јовану и обрате му се: „Учитељу, онај што је био с тобом с оне стране Јордана, о коме си говорио, ено га крштава и народ одлази к њему.“

27 Јован им одговори: „Нико не може присвојити себи нешто ако му то није дано с неба. 28 Сами сте ми сведоци да сам рекао: ’Ја нисам Христос, него сам послат пред њим.’ 29 Младожења је онај коме млада припада, а кум стоји са стране и слуша, радујући се кад чује глас младожењин. Према томе, моја радост је потпуна. 30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.“

31 Ко долази од горе, над свима је; а ко је са земље, припада земљи и говори о земаљским стварима. Али онај који је са неба, над свима је. 32 Он говори оно што је видео и чуо, али његову поруку нико не прихвата. 33 Ко прихвата његову поруку, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божију поруку преноси, јер Бог свога Духа у изобиљу даје. 35 Отац воли Сина и све је предао у његове руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непокоран Сину, неће искусити живот, него ће гнев Божији остати на њему.