1 Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. 2 Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. 3 Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. 4 Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.

5 Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ 6 Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. 7 Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ 8 Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“

9 Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Аврахамов. 10 Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“

11 Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12 Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13 Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14 Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15 Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.

16 Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’

17 Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’

18 Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19 Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’

20 Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21 Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’

22 Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23 Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’

24 Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’

25 Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’

26 Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27 А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“

28 Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29 Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30 рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31 Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“

32 Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33 Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“

34 Они одговорише: „Господу треба.“

35 Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36 Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.

37 Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:

39 А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“

40 Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“

41 Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, 42 говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. 43 Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. 44 Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“

45 Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. 46 Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“

47 Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. 48 Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.