1 Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. 2 Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. 3 Много им је говорио служећи се причама:

„Гле, изађе сејач да сеје. 4 И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5 Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6 Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7 Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. 8 Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. 9 Ко има уши, нека слуша!“

10 Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ 11 Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. 12 Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. 13 Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. 14 На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:

18 Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. 19 Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. 20 А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, 21 али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. 22 Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. 23 А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“

24 Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. 26 Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. 27 Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ 28 ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ 29 Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. 30 Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“

31 Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узме и посеје на својој њиви. 32 Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“

33 Испричао им је још једну причу:

„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“

34 Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, 35 да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:

36 Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ 37 Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. 38 Њива представља свет. Добро семе су поданици*Дословно: синови. Царства, а кукољ су поданици Злога. 39 Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. 40 И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. 41 Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, 42 па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!

44 Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.

45 Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. 46 А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.

47 Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. 48 Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. 49 Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних 50 и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.

51 Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ 52 Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“

53 Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. 54 Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? 55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56 Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ 57 Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ 58 Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.