9
Позив мудрости и лудости
1 Мудрост је кућу своју сазидала
и за њу седам стубова исклесала.
2 Поклала је своју стоку, вино своје зачинила,
своју трпезу поставила;
3 послала је слушкиње своје
и позива са највиших градских места:
4 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
5 „Дођите, једите моју храну
и пијте вино које сам зачинила!
6 Оканите се лаковерја и живећете,
напредујте разумним путем.“
7 Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује,
себи шкоди онај ко кори зликовца.
8 Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео,
прекоревај мудрог и волеће те.
9 Реци мудром и биће мудрији,
поучи праведнога и ученији ће бити.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу
и знање познавањем Светог.
11 Са мном ће се дани твоји умножити
и година твог живота биће много.
12 Ако си мудар, мудар си за своје добро,
а ако си подсмевач, то ти је на терет.
13 Безумље је жена горопадна,
лаковерна и ничем поучена.
14 Она седи на вратима своје куће,
на градским узвишењима,
15 довикује онима што путем пролазе
и стазама својим право иду:
16 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
17 „Слатке ли су украдене воде,
укусан ли је хлеб из потаје!“
18 Али он не зна да су тамо покојници,
да су њене званице у дубинама Света мртвих.