14
 1 Свака мудра жена кући своју кућу,  
а безумна је жена раскућује рукама својим.   
 2 Господа се боји ко честито живи,  
а презире га онај ко покварено живи.   
 3 Безумников говор је батина за леђа његова,  
а мудре чувају уста њихова.   
 4 Где волова нема и јасле су чисте,  
у снази је вола обиље плодова.   
 5 Веран сведок не говори лажи,  
а лажљиви сведок одише лажима.   
 6 Подругљивац мудрост тражи и не налази је,  
а поучен човек знање проналази лако.   
 7 Иди од безумника,  
од њега нећеш чути паметне речи.   
 8 Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,  
а безумље безумних је обмана.   
 9 Безумници се ругају греху,  
а међу честитима је добра воља.   
 10 Срцу је позната горчина његова  
и туђинац не дели његово весеље.   
 11 Кућа ће злобника бити разорена,  
а шатор праведника ће процветати.   
 12 Неки пут пред човеком као да је прав,  
али завршава на путевима смрти.   
 13 Срце боли и у смеху,  
а и радост на свом крају понекад је жалост.   
 14 Својих ће се путева наситити отпадник,  
а и добар човек биће сит од својих.   
 15 Лаковерни свачему верује,  
а обазрив пази на свој корак.   
 16 Мудар се човек боји греха, клони га се,  
а немудар је распојасан, у себе сигуран.   
 17 Будаласто ради човек који брзо плане,  
а и сплеткарош је омражен.   
 18 Лаковерним следује безумље,  
а обазриви се знањем ките.   
 19 Пред добрим ће се људима злобници клањати  
и покварењаци пред вратима праведних.   
 20 И суседу своме мрзак је сиромах,  
а много је оних што воле богатога.   
 21 Грешан је човек што презире ближњег свога,  
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.   
 22 Не застрањују ли сплеткароши?  
Милост и истина онима што добро смишљају.   
 23 Од сваког вреднога рада долази зарада,  
а од празних прича само оскудица.   
 24 Мудрима је круна њихово богатство,  
немудрост је немудрог глупава.   
 25 Истинољубив сведок спасава животе,  
а лажљиви слаже чим зине.   
 26 У богобојазности је поуздање јаком  
и уточиште деци његовој.   
 27 Врело је живота богобојазност  
и одвраћа од смртних замки.   
 28 Царева је слава у мноштву народа,  
а кад живља нема, тад владар пропада.   
 29 Ко се споро срди врло је разборит,  
а ко брзо плане велича безумље.   
 30 Здраво срце – здраво тело;  
љубомора – трулеж у костима.   
 31 Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,  
а слави га онај што се убогом смилује.   
 32 Опаки ће срушен бити опакошћу својом,  
а праведник и у смрти уточиште има.   
 33 Мудрост почива у срцу разумног човека,  
чак је и у нутрини безумника обелодањена.   
 34 Праведност уздиже народ,  
а грех је срамота народу.   
 35 Цар поштује слугу што честито ради,  
а гневан је на онога што ради срамотно.