20
1 Вино је подсмевач и жестоко пиће свађалица,
немудар је ко се због њих тетура.
2 Царево је насиље као рика лавића,
ко га раздражује себи самом шкоди.
3 На част је човеку да се клони свађе,
а сваки се безумник избезуми.
4 Кад је јесен – ленштина не оре,
кад је жетва – он проси и оскудева.
5 Дубока је вода замисао човековог срца,
ал’ је црпсти може само човек разборити.
6 Многи људи објављују свима своју доброту,
али ко ће наћи оданог човека?
7 Праведник живи честитост своју
и како су само благословена деца након њега!
8 Цар који седи на судском престолу
погледом својим све зло расипа.
9 Може ли ко рећи: „Срце сам своје очистио,
чист сам од греха свога“?
10 Неједнаки тегови и мера двојака –
обоје су огавни Господу.
11 И дете се по делима својим препознаје,
да ли су му дела исправна и чиста.*Овај стих може и овако да се преведе: Чак и дете делима својим сакрива своје праве мотиве, да не знаш јесу ли му дела исправна и чиста.
12 И ухо што чује и око што види,
и једно и друго створио је Господ.
13 Не воли спавање да не осиромашиш,
пробуди се и најешћеш се хлеба.
14 „Безвредно! Безвредно!“ – говори купац –
а онда се хвали када оде својим путем.
15 Постоји злато и мноштво драгуља,
али учене усне су као драгоцени накит.
16 Узми хаљину ономе што јамчи за туђинца,
и залог му узми кад јамчи за незнанца.
17 Човеку је сладак непоштени хлеб,
али су му после уста песка пуна.
18 Намере осмисли саветом
и мудрим вођењем ратуј.
19 Оговарач скита и одаје тајне,
зато се не петљај са брбљивцем.
20 Ко проклиње и оца и мајку,
светиљка му догорева у најцрњој тами.
21 У почетку нагло згрнуто наследство
остаје неблагословено на свом крају.
22 Немој рећи: „Узвратићу злу!“
Чекај Господа да те избави.
23 Господу су мрски неједнаки тегови
и страшне су теразије неједнаке.
24 Од Господа су човекови кораци,
па како би неко докучио свој властити пут?
25 Човеку је замка кад непромишљено каже да је нешто посвећено,
а да после завете разматра.
26 Цар ће мудар развејати зликовце,
вршидбеним точком преко њих ће прећи.
27 Светиљка Господња је човеков дах,
испитује дубине нутрине.
28 Оданост и истина чувају цара,
он оданошћу остаје на престолу своме.
29 Младићу је част у његовој снази
а седа је коса достојанство старих.
30 Ране и маснице чисте од зла,
а шиба чисти дубине нутрине.
*20:11 Овај стих може и овако да се преведе: Чак и дете делима својим сакрива своје праве мотиве, да не знаш јесу ли му дела исправна и чиста.