Псалам 31
За хоровођу. Псалам Давидов. 
  1 У теби је уточиште моје, Господе;  
о, да се никад не постидим;  
избави ме по својој праведности.   
 2 Пригни ухо своје к мени,  
брзо ме избави,  
буди ми стена, уточиште,  
јака тврђава за моје спасење.   
 3 Ти си моја стена и тврђава,  
ради свог имена води ме, усмеравај.   
 4 Извуци ме из мреже коју ми поставише,  
јер ти си моја тврђава.   
 5 У твоје руке предајем свој дух,  
откупи ме, Господе, верни Боже.   
 6 Мрзим служитеље безвредних идола;  
поуздајем се једино у Господа.   
 7 Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,  
јер ти си видео моју муку;  
ти си знао тескобу моје душе.   
 8 Ниси ме дао у руке душманину,  
него си ми ноге поставио на пространо место.   
 9 Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,  
моје око од жалости копни,  
вене моја душа и нутрина.   
 10 Живот ми се троши у жалости,  
у јецању одмичу године,  
снага ме издаје због моје неправде,  
и кости се моје распадају.   
 11 Поруга постадох због свих својих душмана:  
суседима терет, а знанцима страшило;  
беже од мене кад ме виде на улици.   
 12 Падох у заборав, као да сам умро,  
постао сам као разбијени суд.   
 13 Јер ја чујем клевете многих,  
ужас ме је опколио одасвуд.  
А они се удружују против мене,  
кују заверу да ми живот узму.   
 14 Али ја се у тебе уздам, Господе,  
и кажем: „Ти си Бог мој.“   
 15 Време је моје у руци твојој;  
избави ме из руку душмана,  
и од оних који ме прогоне.   
 16 Нека лице твоје обасја слугу твога,  
милошћу ме својом избави.   
 17 Не дај да се постидим, Господе,  
јер теби завапих;  
нека се опаки постиде,  
у Свету мртвих нек умукну.   
 18 Нека умукну уста лажљива,  
која против праведника говоре  
обесно, охоло и презриво.   
 19 Како је обилна доброта твоја,  
коју чуваш за оне који те се боје;  
исказујеш је пред потомцима људи,  
онима што у теби уточиште нађу.   
 20 Ти их скриваш у заклону свог лица,  
од завера које људи кују,  
заклањаш их под своју сеницу,  
од језика који оптужују.   
 21 Благословен био Господ,  
јер ми исказа дивну милост своју,  
кад сам био у граду под опсадом.   
 22 Тада рекох узнемирен:  
„Одбачен сам од твог погледа.“  
Али ти си чуо глас мога преклињања,  
када сам завапио к теби.   
 23 Волите Господа, сви верни његови,  
Господ чува оне који верују,  
а охолима плаћа пуном мером.   
 24 Будите јаки и храбра срца,  
сви ви што се надате Господу!