Псалам 57
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.
Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
док невоље прођу.
 
Вапим Богу Свевишњему,
Богу који ми све чини.
Посегнуће са небеса, спашће ме;
прекориће тог који ме гази;
Села
послаће Бог милост своју и верност своју.
 
Душа ми је међу лавовима,
лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
језика као мача оштрог.
 
Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
 
Нози мојој спремили су мрежу,
душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
и у њу сами упадоше.
Села
 
Срце ми је вољно, Боже,
срце ми је вољно, да ти певам,
и да ти свирам!
Пробуди се, биће моје;
будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
 
О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
и до облака сеже верност твоја.
 
11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.