4
Виђење Божије славе 
  1 Након тога сам видео: гле, отворена врата на небу. Глас сличан звуку трубе који сам раније чуо кад је говорио са мном, рече ми: „Попни се овамо и показаћу ти шта треба да се догоди после овога.“   
 2 Истог трена ме Дух обузе, те угледах на небу престо и некога како седи на њему.   3 Тај што је седео на престолу био је као драги камен, као јаспис и сард, а око престола је била дуга боје смарагда.   4 Престо је окруживало двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине обучене у бело, са златним крунама на својим главама.   5 Из престола су избијале муње; чули су се гласови и грмљавина. Испред престола горело је седам буктиња, а то су седам Божијих духова.   6 Испред престола је још било нешто као стаклено море, слично кристалу.  
У средини, око престола, стајала су четири бића пуна очију спреда и страга.   7 Прво биће било је слично лаву, друго је било слично телету, треће је имало људски лик, а четврто је било слично орлу у лету.   8 Свако од четири бића имало је по шест крила, пуних очију са спољне и унутрашње стране. Они и дан и ноћ без престанка говоре:   
„Свет, свет, свет  
је Господ Бог, Сведржитељ,  
који је био, који јесте и који ће доћи.“  
 9 А кад су бића дала част, славу и захвалност ономе који је седео на престолу, који живи од сад и довека,   10 падоше ничице двадесет четири старешине пред оним који је седео на престолу, па се поклонише ономе који живи од сад и довека. Своје круне ставише пред престо, говорећи:   
 11 „Достојан си, Господе, Боже наш,  
да примиш славу, част и силу,  
јер ти си створио све,  
и твојом је вољом настало и било створено.“