18
Пад Вавилона
1 После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу. 2 Тада анђео повика јаким гласом:
„Паде, паде, велики Вавилон,
и постаде пребивалиште злих духова
и склониште свих нечистих духова,
склониште свим нечистим птицама
и свим нечистим и мрским зверима.
3 Јер сви су се народи напојили
жестоким вином њенога блудничења.
Цареви света с њом су блудничили,
а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“
4 Затим сам чуо други глас са неба како говори:
„Народе мој, изађи из тог града,
да не будете учесници у његовим гресима,
и да вас не снађу његова зла.
5 Јер греси се њени нагомилаше до неба,
и Бог се сетио њених неправди.
6 Вратите јој истом мером,
вратите јој двоструко више за њена дела;
улијте јој у чашу двоструку меру оног
што је замешала другима.
7 Задајте јој муке и жалости
онолико колико је себи дала славе и раскоши!
Јер она говори у своме срцу:
’Седим на престолу као царица,
нисам удовица и жалости нећу искусити.’
8 Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:
смрт, жалост и глад.
И прождреће је ватра,
јер је силан Господ Бог који јој суди.“
9 За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. 10 Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:
„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,
јер у један час наста твој суд!“
11 А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: 12 злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; 13 цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.
14 Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. 15 Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. 16 Говориће:
„Јао, јао, велики граде,
који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,
и китио се златом, драгим камењем и бисерима!
17 У један час опусте толико богатство!“
И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. 18 Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ 19 Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:
„Јао, јао, велики граде!
Од његовог изобиља се обогатише
сви који су имали бродове на мору,
а у један је час опустео.
20 Весели се над њим, небо!
Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,
јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“
21 Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:
„Овако ће бити бачен велики град Вавилон
и неће га више бити.
22 Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача
неће се више чути у теби,
нити ће се који уметник више наћи у теби,
а ни звук млина се неће више чути.
23 Светлост светиљке
неће више засјати у теби,
нити ће се глас младожење и невесте
икад чути у теби,
зато што су твоји трговци били светски моћници,
и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.
24 Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,
и свих оних који су убијени на земљи.“