7
1 Како су љупка стопала твоја у сандалама,
о, ћерко великашка!
Облине бокова твојих су као драгуљи,
као рукотворина уметника.
2 Пупак ти је ко округли пехар
коме никад не зафали вина;
стомак ти је ко снопић пшенице
окружен љиљанима.
3 Груди су твоје као ланад,
близанци срнини.
4 Врат ти је као кула од слоноваче,
очи језерца Есевона на вратима ватравимским;
нос ти је као кула ливанска
што гледа на Дамаск.
5 Глава је твоја попут Кармила,
коса ти је као царски скерлет.
У локне се твоје цар уплео.
6 Како си лепа!
Како си љупка вољена у својим чарима!
7 Стас ти је као дрво палме,
а груди ти ко гроздови.
8 Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,
држао се за стабљике њеног воћа.“
Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,
дах носа твога ко мирис јабука.
9 Уста су твоја као добро вино.
Она
Оно глатко клизи моме вољеноме,
оно нежно цури са усана оних што спавају.
10 Ја припадам моме вољеноме,
а он за мном жуди.
11 Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,
хајде да ноћимо по селима!
12 Дигнимо се рано, хајдемо у винограде
да видимо је ли пропупила лоза,
да ли се расцветала,
јесу ли се расцветали нарови.
И тамо ћу ти дати љубав своју.
13 Мандрагоре одишу мирисом,
а на вратима је нашим све пробрано воће.
А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,
о, вољени мој!