Посланица Титу
1
Увод
1 Од Павла, слуге Божијег и апостола Исуса Христа.
Бог ме је изабрао да подстакнем веру изабраника Божијих и њихово знање о истини која је у сагласности са побожношћу, 2 која се темељи на нади у вечни живот. Бог који не лаже обећао је овај живот пре почетка времена, 3 а у своје време објавио своју реч кроз службу проповедања која ми је поверена наредбом нашег Спаситеља, Бога.
4 Титу, мом правом детету у заједничкој вери. Милост ти и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашег Спаситеља.
Титова служба на Криту
5 Оставио сам те на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш старешине по градовима, према упутствима која сам ти дао. 6 Старешина треба да је беспрекоран, једне жене муж, да има верујућу децу, којој се не приговара да су раскалашна и непослушна. 7 Јер будући да надгледник врши службу управљања коју му је поверио Бог, он треба да је беспрекоран, а не саможив, ни раздражљив, ни склон пићу, ни насилник, нити лаком на непоштен добитак. 8 Напротив, он треба да је гостољубив, да воли добро, да је разуман, праведан, посвећен, уздржљив. 9 Он треба да се чврсто држи поуздане поруке нашег учења, да буде у стању да опомиње са здравим учењем, и да уверава оне који се противе учењу.
10 Има, наиме, много непослушних, који говоре бесмислице, те заводе друге, нарочито они од обрезаних. 11 Овима треба запушити уста, јер уносе пометњу у целе породице учећи што не треба, све зарад непоштеног добитка. 12 Један од њих, њихов сопствени пророк, рече: „Крићани су вазда лажљивци, зле звери, и лењи трбуси.“ 13 Ова изјава је истинита. Због тога их строго опомињи да буду здрави у вери, 14 да не обраћају пажњу на јудејске приче и заповести људи који одбацују истину. 15 Чистима је све чисто, а опогањенима и невернима ништа није чисто, него су им ум и савест опогањени. 16 Они исповедају да познају Бога, али га се својим делима одричу. Они су гнусни и непослушни људи, неспособни за било какво добро дело.