1 Pogledajte koliku nam je ljubav Otac darovao: toliku da se zovemo Božijom decom, kao što i jesmo. Svet ne zna ko smo mi, jer nije upoznao njega. 2 Voljeni moji, sad smo deca Božija, a šta ćemo postati to nam još nije otkriveno. Međutim, znamo da ćemo kada se on pojavi biti njemu slični, jer ćemo ga videti onakvog kakav zaista jeste. 3 I svako ko polaže ovu nadu u njega, čisti sebe kao što je on sam čist.

4 Svako ko čini greh krši Zakon, jer greh je bezakonje. 5 Vi znate da se Hristos pojavio da ukloni grehe i da je on bez greha. 6 Niko ko ostaje u njemu ne živi u grehu, a ko živi u grehu nije ga ni video ni upoznao.

7 Dečice, ne dajte da vas ko zavede. Svako ko čini pravdu, pravedan je, kao što je sam Hristos pravedan. 8 Ko živi u grehu, od đavola je, jer đavo greši od početka. Sin Božiji je došao zbog ovoga: da uništi dela đavolska. 9 Niko ko je od Boga rođen ne živi u grehu, zato što njegovo seme prebiva u njemu. On ne može da živi u grehu, jer je rođen od Boga. 10 Po ovome se prepoznaju Božija deca i đavolja deca: ko god ne čini pravdu i ne voli svoga brata, ne pripada Bogu.

11 Ovo je, naime, poruka koju ste čuli od početka: „Volite jedni druge!“ 12 Ne budite kao Kajin koji je pripadao Zlome, pa je ubio svoga brata. I zašto ga je ubio? Zato što su njegova dela bila zla, a dela njegovog brata pravedna. 13 Ne čudite se, braćo, ako vas svet mrzi. 14 Mi znamo da smo prešli iz smrti u život po tome što volimo braću. Ko ne voli, i dalje je u smrti. 15 Svako ko mrzi svog brata, jeste bratoubica, a vi znate da ni jedan ubica nema večni život u sebi.

16 Ljubav smo poznali po tome što je Hristos položio svoj život za nas. Tako smo i mi dužni da položimo svoje živote za braću. 17 Ako neko živi u blagostanju i vidi svoga brata kako oskudeva, pa ostane ravnodušan prema njemu, može li u sebi imati ljubav prema Bogu? 18 Dečice, nemojmo voleti samo rečju i jezikom, već delom i istinom.

19 Po tome ćemo znati da pripadamo istini, pa ćemo umiriti našu savest pred Bogom, 20 ako nas savest u bilo čemu osuđuje. Jer, Bog je veći od naše savesti i on zna sve. 21 Voljeni moji, ako nas savest ne osuđuje, tada imamo pouzdanje pred Bogom, 22 pa što god zatražimo od njega to i dobijamo, jer se njegovih zapovesti držimo i činimo ono što je njemu ugodno. 23 Ovo je njegova zapovest: da verujemo u njegovoga Sina Isusa Hrista i da volimo jedan drugoga onako kako nam je zapovedio. 24 Ko drži njegove zapovesti ostaje u Bogu, i Bog ostaje u njemu. A po ovome znamo da je on u nama: po Duhu kojeg nam je darovao.