1 Naredne tri godine nije bilo rata između Arama i Izrailja. 2 A onda, u trećoj godini, dođe Josafat, car Judin, k caru izrailjskom.

3 Car izrailjski reče svojim slugama: „Znate li da Ramot galadski pripada nama? A ipak, mi ne preduzimamo ništa da ga povratimo iz ruku cara aramskog.“ 4 On reče Josafatu: „Hoćeš li poći sa mnom na Ramot galadski?“ Josafat odgovori caru izrailjskom: „Što sam ja, to si ti; moj je narod kao tvoj narod, i moji konji kao tvoji konji.“ 5 Josafat reče caru izrailjskom: „Zatraži prvo Gospodnji savet.“ 6 Car izrailjski okupi četiri stotine proroka i reče im: „Da li da pođem u rat protiv Ramota galadskog, ili da se okanem toga?“ Oni mu odgovoriše: „Pođi, jer će ga Gospod predati u careve ruke.“

7 Josafat upita: „Ima li ovde još neki prorok Gospodnji da ga pitamo?“

8 Car izrailjski reče Josafatu: „Postoji još jedan čovek preko koga možemo da pitamo Gospoda, ali ja ga mrzim, jer mi ne prorokuje ništa dobro, nego samo zlo. To je Miheja, sin Jemlin.“

A Josafat reče: „Neka car ne govori tako.“ 9 Tada car izrailjski dozva jednog dvoranina i reče: „Brzo dovedi Miheju, sina Jemlinog!“

10 Car izrailjski i Josafat, car Judin, obučeni u svoje odore, sedeli su svaki na svome prestolu kod gumna na ulazu samarijske kapije, dok su svi proroci prorokovali pred njima. 11 Sedekija, sin Hananin, načini sebi gvozdene rogove i reče: „Govori Gospod: ’Ovim ćeš bosti Aramejce, dok ih ne dokrajčiš!’“

12 Svi proroci su ovako prorokovali, govoreći: „Idi na Ramot galadski i imaćeš uspeha, jer će ga Gospod dati u careve ruke!“

13 Glasnik koji je otišao da pozove Miheju, rekao mu je: „Eno, proroci jednodušno prorokuju što je povoljno za cara. Stoga neka i tvoje reči budu kao njihove; govori caru ono što je povoljno za njega.“ 14 Miheja odgovori: „Živoga mi Gospoda, govoriću ono što mi Gospod bude rekao!“

15 Kad je došao k caru, car mu reče: „Miheja, da li da idemo u Ramot galadski da ratujemo protiv njega, ili da se okanem toga?“ Miheja mu dogovori: „Idi, imaćeš uspeha. Gospod će ga predati u careve ruke.“

16 Car mu reče: „Dokle ću te zaklinjati da mi kažeš samo istinu u ime Gospodnje?“

17 Miheja reče: „Vidim sav Izrailj raštrkan po gorama, kao stado bez pastira. Gospod reče: ’Oni nemaju gospodara; neka se svako vrati kući u miru.’“

18 Tada car izrailjski reče Josafatu: „Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati ništa dobro, nego samo zlo?“

19 Ali Miheja reče: „Zato čuj reč Gospodnju! Video sam Gospoda kako sedi na svome prestolu, a sva je nebeska vojska stajala s njegove desne i leve strane. 20 Gospod reče: ’Ko će zavesti Ahava da pođe na Ramot galadski?’

Jedan je rekao ovako, a drugi onako. 21 Jedan duh izađe, stade pred Gospoda i reče: ’Ja ću ga zavesti.’ Gospod ga upita: ’Kako?’

22 On reče: ’Izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.’

Gospod reče: ’Uspećeš da ga zavedeš; idi i učini tako.’

23 Gospod je, dakle, stavio lažljivog duha u usta svih ovih proroka; a Gospod ti objavljuje propast.“

24 Tada Sedekija, sin Hananin, priđe, udari Miheju po obrazu i reče: „Zar je Duh Gospodnji otišao od mene da bi govorio tebi?“

25 Miheja reče: „Videćeš onoga dana kada budeš išao iz sobe u sobu da se sakriješ.“

26 Car izrailjski reče: „Uzmi Miheju i predaj ga Amonu, upravitelju grada, i Joasu, carevom sinu. 27 Reci: ’Govori car: bacite ovoga u tamnicu, i hranite ga s malo hleba i vode dok se ne vratim u miru.’“

28 A Miheja mu reče: „Ako se zaista vratiš u miru, onda Gospod nije govorio preko mene.“ I još reče: „Čujte, svi narodi!“

29 Tako car izrailjski i Josafat, car Judin, krenu na Ramot galadski. 30 Car izrailjski reče Josafatu: „Prerušiću se i poći u bitku, a ti obuci svoju odoru.“ Car izrailjski se preruši i ode u bitku.

31 A car aramejski zapovedi trideset dvojici zapovednika svojih bojnih kola: „Ne upuštajte se u boj ni s velikim ni s malim, već samo s carem izrailjskim.“

32 Kad su zapovednici bojnih kola videli Josafata, mislili su: „To je sigurno car izrailjski.“ Tada su se okrenuli i oborili se na njega. Ali Josafat povika. 33 Kad su zapovednici bojnih kola videli da to nije car izrailjski, okrenuli su se od njega.

34 Međutim, neko nasumce odape luk i ustreli cara izrailjskog između sastava njegovog oklopa. On reče svome vozaču: „Okreni kola i izvedi me iz bitke, jer sam ranjen.“ 35 Ljuta se bitka vodila celog tog dana, ali se car držao na nogama u bojnim kolima naspram Aramejaca. Krv iz rane slivala se na pod bojnih kola. Umro je uveče. 36 Pri zalasku sunca, bilo je objavljeno: „Svaki čovek u svoj grad! Svaki čovek u svoj kraj!“

37 Tako je poginuo car izrailjski. Doneli su ga u Samariju i tamo ga sahranili. 38 Bojna kola su oprali u samarijskom jezeru: tamo su psi lizali njegovu krv, a bludnice se kupale, prema reči koju je Gospod rekao.

39 Ostala Ahavova dela i sve što je učinio, o dvoru koji je sagradio od slonovače, i o gradovima koje je sagradio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih? 40 Ahav se upokojio sa svojim precima, a na njegovo mesto se zacario njegov sin Ohozija.

41 Josafat, sin Asin, zacario se nad Judom u četvrtoj godini Ahava, cara Izrailja. 42 Josafatu je bilo trideset pet godina kad se zacario, a vladao je dvadeset pet godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Azuva, ćerka Silejeva. 43 On je u svemu sledio puteve svoga oca Ase i nije odstupao od toga, nego je činio što je pravo u Gospodnjim očima. Ipak, uzvišice nisu bile uklonjene; narod je još uvek prinosio žrtve i kadio na uzvišicama. 44 Josafat je bio u miru sa carem izrailjskim.

45 Ostalo o Josafatu, junaštvo koje je pokazao u ratovanju, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Judinih? 46 Takođe je iskorenio iz zemlje hramske bludnike koji su se održali do vremena njegovog oca.

47 U Edomu nije bilo cara; namesnik je vladao kao car. 48 Josafat je izgradio deset tarsiskih lađa da ide u Ofir po zlato, ali lađe nisu mogle da odu jer su se nasukale kod Esion-Gevera. 49 Tada Ohozija, sin Ahavov, reče Josafatu: „Neka moje sluge pođu na lađama s tvojim slugama.“ Ali Josafat nije hteo.

50 Kad se Josafat upokojio sa svojim precima, sahranili su ga s njegovim precima u gradu njegovog praoca Davida. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Joram.

51 Ohozija, sin Ahavov, se zacario nad Izrailjem u Samariji u sedamnaestoj godini Josafata, cara Judinog. Vladao je dve godine nad Izrailjem. 52 On je činio što je zlo u Gospodnjim očima, sledeći put svoga oca i svoje majke, i put Jerovoama, sina Navatovog, koji je Izrailj naveo na greh. 53 Služio je Valu i klanjao mu se. Tako je razgnevio Gospoda, Boga Izrailjevog, baš kao što je to njegov otac činio.