1 Filistejci uzmu Kovčeg Božiji i donesu ga iz Even Ezera u Azot. 2 Uzeli su Kovčeg Božiji, doneli ga u Dagonov hram i postavili ga pored Dagona. 3 Porane Azoćani ujutro, kad ono, Dagon pao licem na zemlju pred Kovčegom Gospodnjim. Oni uzmu Dagona i vrate ga na njegovo mesto. 4 Ustanu oni sutradan rano ujutro, a ono, Dagon opet pao licem na zemlju pred Kovčegom Gospodnjim. Njegova glava i obe njegove ruke ležale su odsečene na pragu. Dagonu je ostao samo trup. 5 Zato Dagonovi sveštenici i oni koji ulaze u Dagonov hram u Azotu ne stupaju na Dagonov prag do dana današnjeg.

6 Ruka je Gospodnja teško pala na Azoćane. Gospod je uneo stravu među njih; udario je čirevima Azot i njegovu okolinu. 7 Azoćani su bili uplašeni. Govorili su: „Kovčeg Boga Izrailjeva ne sme ostati sa nama, jer je njegova ruka teško pala na nas i na našeg boga Dagona.“ 8 Pošalju oni po filistejske knezove i okupe ih. Pitali su ih: „Šta da radimo s Kovčegom Boga Izrailjeva?“ Oni odgovoriše: „Neka se Kovčeg Boga Izrailjeva prenese u Gat.“ Tako oni prenesu Kovčeg Boga Izrailjeva.

9 Ali nakon što su ga preneli, ruka se Gospodnja spusti na grad i nasta velika strahota. Gospod je udario grad, i mlado i staro, tako što su im izbili čirevi. 10 Tada su poslali Kovčeg Božiji u Akaron.

Ali čim je Kovčeg Božiji došao u Akaron, Akaronjani digoše viku: „Doneli su Kovčeg Boga Izrailjeva da pomori nas i naš narod!“ 11 Oni pošalju po sve knezove filistejske i okupe ih. Rekli su im: „Pošaljite Kovčeg Boga Izrailjeva da se vrati na svoje mesto, da ne pomremo mi i naš narod.“ Smrtna je strava zahvatila grad; ruka je Božija teško pala na njega. 12 Oni koji nisu umrli, bili su udareni čirevima. Vapaj se grada digao do neba.