1 Tada je došao Amonac Nas i utaborio se naspram Javis-Galada. Svi meštani Javisa rekoše Nasu: „Sklopi savez s nama, pa ćemo ti služiti.“ 2 Amonac Nas im odgovori: „Ovako ću sklopiti savez s vama: iskopaću svakome od vas desno oko. Tako ću izložiti sramoti sav Izrailj.“ 3 Starešine Javisa mu rekoše: „Ostavi nam sedam dana, da pošaljemo glasnike u sve krajeve Izrailja, pa ako niko ne dođe da nas izbavi, predaćemo se tebi.“

4 Dođu glasnici u Gavaju Saulovu i prenesu te reči narodu. Sav narod udari u glasan plač. 5 A Saul se upravo vraćao s polja idući za volovima. On upita: „Zašto narod plače?“ Tada su mu ispričali šta su poručili Javišani. 6 Kad je čuo ove reči, Duh Božiji siđe na Saula, i obuze ga silan gnev. 7 On uze dva vola, iseče ih na komade, i posla ih u sve krajeve Izrailja po glasnicima. Rekao je: „Ko ne pođe za Saulom i Samuilom, tako će biti učinjeno njegovim volovima.“ Strah je Gospodnji obuzeo narod, pa su svi pošli kao jedan. 8 Kad ih je izbrojio u Vezeku, bilo je tri stotine hiljada Izrailjaca i trideset hiljada Judejaca.

9 Zatim su rekli onim glasnicima, koji su došli: „Ovako recite meštanima Javis-Galada: ’Sutra, kad pripeče sunce, bićete izbavljeni.’“ Kad su se glasnici vratili i rekli to Javišanima, oni su se obradovali.

10 Meštani Javisa poručiše Amoncima: „Sutra ćemo vam se predati, pa činite s nama što vam drago.“ 11 Sutradan je Saul podelio narod u tri čete; ušli su usred tabora o jutarnjoj straži i tukli Amonce do dnevne žege. Preživeli su se tako razbežali, da ni dvojica nisu ostala zajedno.

12 Narod reče Samuilu: „Ko je to rekao: ’Zar će Saul vladati nad nama?’ Dajte te ljude da ih pogubimo!“ 13 Saul reče: „Ovoga dana niko neće biti pogubljen, jer danas je Gospod doneo spasenje Izrailju!“

14 Tada Samuilo reče: „Hajdemo u Galgal, da tamo potvrdimo carstvo.“ 15 Sav je narod otišao u Galgal, pa su tamo zacarili Saula pred Gospodom. Zatim su prineli žrtve mira pred Gospodom. Saul se tamo veoma radovao sa svim ljudima iz Izrailja.