1 Ahazu je bilo dvadeset godina kad se zacario. Vladao je šesnaest godina u Jerusalimu. Nije činio što je pravo u Gospodnjim očima, kao njegov praotac David. 2 Išao je putevima izrailjskih careva i čak je livene idole napravio za Vale. 3 Kadio je u dolini Ven-Enom i spalio svoje sinove u ognju, po odvratnim običajima naroda koje je Gospod isterao pred Izrailjcima. 4 Prinosio je žrtve na uzvišicama i brdima, i pod svakim zelenim drvetom.

5 I predade ga Gospod, Bog njegov, u ruke aramejskom caru. Oni su ga porazili i uhvatili njegove ljude. Veliku su grupu zarobljenika odveli u Damask.

Car je još dopao ruku izrailjskom caru koji ga je strahovito razorio. 6 Fekaj, Remalijin sin, je u Judi smaknuo stotinu dvadeset hiljada odvažnih ljudi u jednom danu, zato što su zaboravili Gospoda, Boga svojih otaca. 7 A Zihrije Jefremovac, hrabri junak, smaknuo je carevog sina Masiju, starešinu dvora Azrikama i Elkanu koji je drugi do cara. 8 Još su Izrailjci zarobili od svojih sunarodnika dve stotine hiljada žena, sinova i ćerki. Pokupili su od njih silan plen i odneli ga u Samariju.

9 Tamo je bio Gospodnji prorok po imenu Odid. On je izašao pred vojsku koja je došla u Samariju i poručio im: „Evo, gnev je Gospoda, Boga tvojih otaca, na Judi! On ih je dao u vaše ruke i vi ste ih smaknuli u besu koji je dosegnuo nebesa. 10 I sad nameravate da narod Jude i Jerusalima potčinite kao robove i robinje za sebe. A zar niste baš vi zgrešili Gospodu, svom Bogu? 11 Zato me poslušajte i vratite zarobljenike koje ste zarobili među svojim sunarodnicima, jer je plamen Gospodnjeg gneva nad vama.“

12 Tada su ustali ljudi, starešine Jefremovih sinova – Azarija, sin Joananov; Varahija, sin Mesilemotov; Jezekija, sin Salumov i Amasa, sin Adlajev – protiv onih koji su dolazili iz rata. 13 Rekli su im: „Ne smete da dovodite zarobljenike ovamo jer je na nama greh pred Gospodom. Zar nameravate još i da dodate našim krivicama i našim gresima? Veliki je naš greh i plamen gneva je nad Izrailjem.“

14 Tako su vojnici ostavili zarobljenike i plen pred glavare i sav zbor. 15 Ustali su ljudi koji su bili poimence zaduženi, pa su prihvatili zarobljenike. Obukli su sve gole, jer su uzeli od plena i obukli ih. Obuli su ih i nahranili, dali su im da piju, pomazali su ih. Poveli su na magarcima sve onemoćale pa su ih odneli u Jerihon, u grad palmi, kod njihove rodbine, a onda su se vratili u Samariju.

16 U to vreme car Ahaz je poslao poziv asirskim carevima da mu pomognu. 17 Jer, Edomci su ponovo došli, porazili su Judu i odveli zarobljenike. 18 I Filistejci su provalili u gradove ravnice i Negev u Judi. Osvojili su Vet-Semes, Ajalon, Gedirot i Sokot sa njihovim selima; pa Timnu i Gimzon sa njihovim selima. Potom su se tamo i nastanili. 19 Gospod je ponizio Judu zbog Ahaza, izrailjskog cara, koji je dozvolio raskalašnost u Judi i zgrešio neverstvom prema Gospodu. 20 A asirski car Tiglat-Pileser je došao na njega i zadavao mu nevolje umesto da mu pomogne. 21 Ahaz je opljačkao Dom Gospodnji, carev dvor i kuće glavara, i to dao asirskom caru, ali mu nije bilo pomoći.

22 A za vreme dok je bio u nevolji činio je još gora zla protiv Gospoda. Takav je bio car Ahaz. 23 Žrtvovao je bogovima Damaska koji su ga porazili, i još je rekao: „Aramejskim carevima su pomogli njihovi bogovi. I ja ću im žrtvovati pa će i meni da pomognu.“ Tako su oni postali uzrok pada i za njega i za sav Izrailj.

24 Ahaz je sakupio posuđe Doma Božijeg i razbio ga. Zatvorio je vrata Doma Gospodnjeg i za sebe je na svakom uglu u Jerusalimu napravio žrtvenike. 25 Baš u svakom gradu Jude je načinio uzvišice da kadi drugim bogovima. Tako je razgnevio Gospoda, Boga svojih otaca.

26 Ostala njegova dela, od prvog do poslednjeg, i svi njegovi putevi, zapisani su u Knjizi Judinih i izrailjskih careva. 27 Kad se Ahaz upokojio sa svojim precima, sahranili su ga u gradu, u Jerusalimu, ali ga nisu položili u grobnice izrailjskih careva. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Jezekija.