1 Žena jednog od proročkih sinova zavapi Jeliseju: „Tvoj sluga je umro a ti znaš da se tvoj sluga bojao Gospoda. A sad je došao zajmodavac da odvede moja dva sina da mu budu robovi.“

2 Jelisej joj odgovori: „Šta da uradim za tebe? Šta imaš u kući?“

Ona reče: „Tvoja sluškinja nema ništa u kući osim jednog krčaga ulja.“

3 On joj reče: „Idi i pozajmi prazne posude od svih svojih suseda; neka ih ne bude malo. 4 Zatim uđi i zatvori vrata za sobom i za svojom decom, pa nalivaj ulje u sve te posude; i kako se koji napuni, ti ga skloni.“

5 Ona ode od njega, zatvori vrata za sobom i za svojim sinovima. Oni su joj donosili posude, a ona je nalivala u njih. 6 Kad su sve posude bile pune, ona reče svom sinu: „Donesi mi još posuda.“

Ali on joj reče: „Nema više posuda.“ Tada je ulje stalo.

7 Ona dođe i reče to čoveku Božijem, a on joj reče: „Idi, prodaj ulje i podmiri svoj dug; ti i tvoji sinovi ćete živeti od onoga što ostane.“

8 Jednog dana je Jelisej prolazio kroz Sunem. Tamo je živela jedna bogata žena, koja ga je molila da jede kod nje. I tako, kad god je prolazio, svraćao bi tamo na obed. 9 Ona reče svom mužu: „Evo, znam da je čovek koji stalno prolazi ovuda sveti Božiji čovek. 10 Hajde da mu napravimo malu sobu na krovu, i da mu namestimo ležaj, sto, stolicu, i svećnjak, da se smesti tamo kad god svrati kod nas.“

11 Jednog dana kad je došao, otišao je u gornju sobu i legao tamo. 12 On reče svome sluzi Gijeziju: „Pozovi onu Sunamku.“ Kad ju je pozvao, ona je stala pred njega. 13 Tada mu reče: „Evo, bacila si se u toliku brigu zbog nas. Šta da učinimo za tebe? Hoćeš li da se zauzmemo za tebe kod cara, ili zapovednika vojske?“

Ona odgovori: „Živim među svojim narodom.“

14 Jelisej upita: „Šta bi moglo da se učini za nju?“

Gijezije reče: „Ona nema sina, a muž joj je star.“

15 Jelisej reče: „Pozovi je.“ Kad ju je pozvao, stala je na vrata. 16 Tada joj je rekao: „Dogodine u ovo vreme držaćeš sina u naručju.“

Ona reče: „Neka moj gospodar, čovek Božiji, ne zavarava svoju sluškinju.“

17 Ipak, žena je zatrudnela i rodila sina dogodine u to vreme, kao što joj je Jelisej rekao.

18 Dete je poraslo. Jednog dana je otišao svome ocu sa žeteocima. 19 Tada se požalio svome ocu: „Moja glava, moja glava!“

Otac je rekao jednom momku: „Odnesi ga njegovoj majci.“ 20 On ga je poneo i doneo ga njegovoj majci. On je sedeo u njenom krilu do podneva, a zatim je umro. 21 Tada je otišla i položila ga na krevet čoveka Božijeg. Zatim je zatvorila vrata za sobom i izašla.

22 Onda je pozvala svoga muža i rekla: „Pošalji mi, molim te, jednog momka i jednog magarca, da brzo odem kod čoveka Božijeg i da se vratim.“

23 On je upita: „Zašto danas hoćeš da ideš kod njega? Nije ni mladina, ni subota.“

Ona reče: „Sve je u redu.“

24 Kad je osedlala magarca, rekla je momku: „Povedi, i kreći! Ne usporavaj radi mene, osim ako ti kažem.“ 25 Ona ode i dođe k čoveku Božijem na goru Karmil.

Kad ju je čovek Božiji video izdaleka, rekao je svome sluzi Gijeziju: „Eno one Sunamke! 26 Požuri joj sad u susret i pitaj je: ’Jesi li dobro? Da li ti je muž dobro? Da li ti je dete zdravo?’“

Ona reče: „Sve je u redu.“

27 Kad je došla k čoveku Božijem na goru, uhvatila se za njegove noge. Gijezije priđe da je odmakne, ali mu čovek Božiji reče: „Pusti je, jer joj je duša ogorčena, a Gospod je to sakrio od mene; nije mi rekao.“

28 Ona reče: „Jesam li tražila sina od moga gospodara? Zar ti nisam rekla: ’Ne obmanjuj me!’?“

29 Jelisej reče Gijeziju: „Opaši se, uzmi moj štap i idi. Ako te neko sretne, ne pozdravljaj ga, a ako te neko pozdravi, ne odgovaraj mu. Zatim stavi moj štap dečaku na lice.“

30 Dečakova majka reče: „Živoga mi Gospoda i tvoga mi života, neću te ostaviti.“ Tako on ustane i pođe za njom.

31 A Gijezije pođe ispred njih i stavi štap na dečakovo lice, ali nije bilo ni glasa, ni znaka života. On se vrati. Kad se sreo s Jelisejem rekao mu je: „Dečak se nije probudio.“

32 Jelisej uđe u kuću, a ono, na njegovoj postelji leži mrtav dečak. 33 Pošto je ušao, zatvorio je vrata pred ono dvoje, pa se pomolio Gospodu. 34 Onda je stao na postelju, legao na dečaka, i metnuo svoja usta na njegova usta, svoje oči na njegove oči, i svoje dlanove na njegove dlanove. I dok je tako bio ispružen nad dečakom, ugrejalo se dečakovo telo. 35 Zatim je ustao i prošetao se gore-dole po kući, pa je stao na postelju i ispružio se nad dečakom. Tada dečak kihnu sedam puta i otvori oči. 36 Zatim pozva Gijezija i reče: „Pozovi onu Sunamku.“ On je pozva. Kad je došla k njemu, on joj reče: „Uzmi svoga sina.“ 37 Ona uđe, pade pred njegove noge, pokloni mu se do zemlje, uze svoga sina i izađe.

38 Jelisej se vratio u Galgal. A bila je glad u zemlji. Dok su proročki sinovi sedeli pred njim, on reče svome sluzi: „Pristavi veliki lonac i skuvaj varivo za proročke sinove.“

39 Jedan od njih ode u polje da nabere bilja i nađe divlju lozu. Nabrao je s nje divljih plodova i njima napunio svoj plašt. Kad se vratio, nasekao ih je u lonac s varivom, ne znajući kakvi su. 40 Naliju oni čorbu ljudima, ali čim su počeli da jedu, počnu da viču, govoreći: „Smrt je u loncu, čoveče Božiji!“ I nisu mogli da jedu.

41 On reče: „Dajte brašno ovamo!“ Onda je bacio brašno u lonac i rekao: „Naspite narodu da jede.“ I ništa više štetnog nije bilo u loncu.

42 Neki čovek dođe iz Vet-Salisa i donese čoveku Božijem dvadeset ječmenih hlebova od prvine plodova, i nešto svežeg klasja žita u torbi. Rekao je: „Daj ljudima da jedu.“

43 Njegov sluga reče: „Kako da iznesem ovo pred stotinu ljudi?“

Jelisej reče: „Daj narodu da jede, jer govori Gospod: ’Ješće i preostaće.’“ 44 Tada je izneo pred njih, pa su jeli, i još im je ostalo, po reči Gospodnjoj.