1 Od starešine, voljenom Gaju, koga istinski volim. 2 Voljeni moj, molim se da ti u svemu bude dobro, i da te zdravlje služi, kao što je tvojoj duši dobro.

3 Veoma sam se obradovao kada su neka braća došla i potvrdila mi da si veran istini, kao što uvek i živiš po njoj. 4 Za mene nema veće radosti od one kada čujem da moja deca po istini žive.

5 Voljeni moj, verno postupaš u onome što činiš za braću, čak i za one koji su stranci. 6 Oni su posvedočili pred crkvom o tvojoj ljubavi. Dobro ćeš učiniti ako ih opremljene pošalješ na put kako je dostojno Boga. 7 Jer oni su radi njegovog imena krenuli na put, i ne primaju ništa od neznabožaca. 8 Prema tome, mi smo dužni da prihvatamo takve ljude, da bismo bili saradnici istine.

9 Pisao sam nešto i crkvi, ali nas ne prima Diotref, koji hoće da bude prvi među njima. 10 Zato ću ga, kada budem došao, podsetiti na ono što čini, te kako nas kleveće zlobnim rečima. I to mu nije dovoljno; šta više, on ne prima braću, te brani onima koji bi to hteli i isključuje ih iz crkve.

11 Voljeni moj, ne ugledaj se na zlo, nego na dobro. Ko dobro čini, od Boga je, a ko čini zlo, nikada nije video Boga. 12 Što se tiče Dimitrija, za njega su svi dali dobro svedočanstvo, pa i sama istina svedoči pohvalno o njemu. I mi svedočimo, pa znaš da je naše svedočanstvo istinito.

13 Mnogo toga bih imao da ti saopštim, ali to neću učiniti perom i mastilom, 14 no se nadam da ću te uskoro videti, pa ćemo usmeno razgovarati.

15 Mir sa tobom! Pozdravljaju te prijatelji. I ti pozdravi prijatelje, svakog poimence.