1 Apostoli i braća širom Judeje čuli su da su neznabošci prihvatili reč Božiju. 2 Kada se Petar vratio u Jerusalim, neki od obrezanih vernika su mu prigovarali: 3 „Ušao si u kuću neobrezanih ljudi i jeo sa njima.“

4 Petar je tada počeo da im redom objašnjava šta se zbilo: 5 „Dok sam bio u Jopi i molio se, u zanosu sam imao viđenje: sa neba se spuštalo nešto kao veliko platno zavezano na sva četiri kraja, i došlo do mene. 6 Pažljivo ga osmotrivši, zapazio sam u njemu četveronožne životinje, divlje zveri, gmizavce i ptice. 7 Uto začuh glas koji mi je rekao: ’Ustani, Petre, zakolji i jedi!’

8 Ja odgovorih: ’Nipošto, Gospode! Nikada nešto pogano ili nečisto nije ušlo u moja usta.’

9 Glas mi je po drugi put progovorio: ’Ne nazivaj nečistim ono što je Bog proglasio čistim!’ 10 Ovo se ponovilo tri puta, a onda je sve to bilo odvučeno na nebo.

11 Baš u tom času su došla tri čoveka i zaustavila se pred kućom u kojoj smo bili; bili su poslani iz Kesarije po mene. 12 Duh mi je rekao da pođem s njima bez oklevanja. Sa mnom su pošla i ova šestorica braće, pa smo otišli u kuću onoga čoveka. 13 On nam je ispričao kako je u svojoj kući video anđela koji je stao pred njega i rekao: ’Pošalji nekog u Jopu i pozovi Simona prozvanog Petra. 14 On će ti saopštiti reči preko kojih ćeš se spasti i ti i tvoji ukućani.’

15 Ja sam tek počeo da govorim, kad li na njih siđe Sveti Duh, baš kao što je sišao na nas u početku. 16 Setih se tada reči Gospodnje: ’Jovan je krštavao vodom, a vi ćete biti kršteni Svetim Duhom.’ 17 Ako je, dakle, Bog njima dao isti dar kao i nama kada smo poverovali u Gospoda Isusa Hrista, ko sam ja da sprečim Boga u tome?“

18 Kada su to čuli, umirili su se i počeli da slave Boga govoreći: „Bog je, dakle, i neznabošcima omogućio pokajanje koje vodi u život!“

19 A oni što su se rasejali zbog progonstva koje je nastalo kad je Stefan stradao, došli su sve do Fenikije, Kipra i Antiohije. Reč nisu propovedali nikom drugom osim Jevrejima. 20 Ipak, među njima je bilo nekih Kiprana i Kirinejaca. Stigavši u Antiohiju, oni su govorili i Grcima objavljujući im Radosnu vest o Gospodu Isusu. 21 Ruka Gospodnja je bila sa njima, pa je veliko mnoštvo ljudi poverovalo obrativši se Gospodu.

22 Vest o njima je došla i do ušiju crkve u Jerusalimu, pa su poslali Varnavu u Antiohiju. 23 Kada je stigao i video šta je Bog učinio po svojoj milosti, veoma se obradovao, pa ih je hrabrio da, odlučni u srcu, ostanu verni Gospodu. 24 Varnava je bio čestit čovek, ispunjen Svetim Duhom i verom. Mnogo naroda je tada prišlo Gospodu.

25 Varnava je zatim otišao u Tars da nađe Savla. 26 Kada ga je našao, doveo ga je u Antiohiju. Tu su se godinu dana sastajali sa crkvom i poučavali veliki broj ljudi. U Antiohiji su učenici prvi put nazvani „hrišćanima.“

27 Tih dana su u Antiohiju došli proroci iz Jerusalima. 28 Jedan od njih, po imenu Agav, ustao je, i nadahnut Duhom prorekao da će velika glad zadesiti čitav svet. To se i dogodilo za vreme Klaudijeve vladavine. 29 Učenici su odlučili da pošalju pomoć braći u Judeji – svako prema svojim mogućnostima. 30 Tako su i učinili poslavši dar starešinama preko Varnave i Savla.