1 U drugoj godini svoje vladavine, Navuhodonosor*603. pre Hrista. je sanjao snove. On se toliko uznemirio, da mu san nije dolazio na oči. 2 Car je naredio da se pozovu čarobnjaci, gatari, vračari i Haldejci†Haldejci su bili na glasu po astrološkim i magijskim veštinama, pa se ovi okultisti u carevoj službi nazivaju imenom ove etničke grupe., da kažu caru šta je sanjao. Kad su došli, stali su pred cara.

3 Car im reče: „Sanjao sam san i uznemiren sam; hoću da znam šta taj san znači.“

4 Haldejci odgovoriše caru na aramejskom: „O, care, da si živ doveka! Ispričaj san svojim slugama, a mi ćemo protumačiti njegovo značenje.“

5 Car odgovori Haldejcima: „Izdajem proglas: ako mi ne kažete kakav sam san imao i šta je njegovo tumačenje, bićete rastrgnuti na delove, a vaše kuće ležaće u ruševinama. 6 A ako mi kažete kakav sam san imao i šta je njegovo značenje, dobićete od mene darove, nagrade i veliku počast. Stoga mi recite šta je bio moj san i protumačite njegovo značenje.“

7 Oni mu opet odgovoriše: „Neka car ispriča san svojim slugama, a mi ćemo protumačiti njegovo značenje.“

8 Ali car im odgovori: „Znam ja pouzdano da hoćete da dobijete na vremenu, pošto vidite da sam izdao proglas, 9 da ako mi ne kažete kakav sam san imao, postoji samo jedna presuda za vas. Vi ste se dogovorili da mi saopštite lažljive i zavodljive reči, dok se prilike ne promene. Stoga mi recite kakav sam san imao, a ja ću znati da li ste protumačili njegovo značenje.“

10 Haldejci odgovoriše caru: „Nema na zemlji čoveka koji bi mogao da razjasni što car zahteva. Nikada jedan car, bilo kako da je veliki i moćan, nije tražio tako nešto od čarobnjaka, gatara i Haldejaca. 11 Teško je to što car zahteva; ne postoji niko ko bi to mogao da otkrije caru osim bogova koji ne borave među ljudima.“

12 Zbog svega ovoga car se toliko razgnevio da je naredio da se pobiju svi mudraci u Vavilonu. 13 Kad je bila izdana naredba da se pobiju svi mudraci, tražili su i Danila i njegove drugove da ih ubiju.

14 Tada se Danilo obratio mudrim i razboritim rečima Ariohu, zapovedniku careve telesne straže, koji je izašao da pobije vavilonske mudrace. 15 Upitao je carevog zapovednika Arioha: „Zašto je careva naredba toliko stroga?“ Arioh obavesti Danila. 16 Na to je Danilo otišao caru i tražio od cara da mu da vreme kako bi mogao da protumači značenje sna.

17 Posle toga je Danilo otišao svojoj kući i obavestio o tome Ananiju. Misaila i Azariju, 18 kako bi tražili milost Boga nebeskog u pogledu ove tajne, da ne bi i Danilo i njegovi drugovi nastradali sa vavilonskim mudracima.

19 Ta je tajna bila otkrivena Danilu noću, u viđenju. Danilo je blagoslovio Boga nebeskog. 20 Danilo reče:

24 Danilo je otišao k Ariohu, koga je car odredio da pobije vavilonske mudrace i rekao mu: „Ne ubijaj vavilonske mudrace; odvedi me pred cara, a ja ću caru protumačiti značenje sna.“

25 Arioh je odmah doveo Danila pred cara i rekao mu: „Našao sam među Judinim izgnanicima čoveka koji može caru da objasni značenje sna!“

26 Car upita Danila, kome je ime bilo i Valtazar: „Da li stvarno možeš da mi kažeš kakav sam san imao, i protumačiš ga?“

27 Danilo odgovori caru: „Tajnu, za koju car pita, ne mogu rasvetliti mudraci, gatari, čarobnjaci i zvezdoznanci, 28 ali postoji Bog na nebu koji otkriva tajne. On je obznanio caru Navuhodonosoru šta će se dogoditi u danima što dolaze. Ovo je tvoj san, ovo su viđenja, koja su ti došla na um na tvojoj postelji:

29 Tebi su, o, care, došle misli na tvojoj postelji o stvarima koje će se dogoditi kasnije, a onaj što otkriva tajne objavio ti je šta će se dogoditi. 30 Ova tajna mi je bila otkrivena ne zato što imam više mudrosti od svih živih, nego da bi car saznao njeno značenje, i da bi doznao kakve su ti misli došle na um.

31 Ti si, o, care, video veliki kip. Kip je bio ogroman i izvanredno blistav. Stajao je ispred tebe, a izgled mu je bio zastrašujući. 32 Glava kipa je bila od čistog zlata, prsa i ruke od srebra, trbuh i bedra od bronze, 33 noge od gvožđa, a stopala delom od gvožđa, delom od gline. 34 Dok si ti gledao, odvalio se jedan kamen, ali ne ljudskim rukama, udario kip u stopala od gvožđa i gline i razbio ih. 35 Istog časa su se smrvili i gvožđe i glina, bronza, srebro i zlato. Postali su kao pleva na gumnu u leto; dunuo je vetar i sve ih odneo bez traga. A kamen koji je udario u kip postao je velika planina, koja je ispunila svu zemlju.

36 To je san. Sada ćemo saopštiti caru njegovo tumačenje. 37 Ti si, care, car nad carevima, kome je Bog nebeski dao carstvo, silu, moć i slavu. 38 U tvoje ruke je predao ljude, svuda gde žive, zveri poljske i ptice nebeske, i učinio te vladarem nad svima njima. Ti si ta glava od zlata.

39 Posle tebe će nastati drugo carstvo, manje od tvog, pa treće carstvo, od bronze, koje će vladati nad svom zemljom. 40 Četvrto carstvo će biti čvrsto kao gvožđe, kao gvožđe koje sve lomi i mrvi. Kao što gvožđe sve satire, tako će ono razbiti i satrti sva ta carstva. 41 To što si video da su stopala i prsti delom od gline, a delom od gvožđa, znači da će se to carstvo podeliti. Ipak, u njemu će ostati nešto od čvrstine gvožđa, jer si video gvožđe pomešano sa glinom. 42 A to što su prsti na stopalima delom od gvožđa, a delom od gline, znači da će carstvo biti delom jako, delom krhko. 43 Video si i da je gvožđe pomešano sa običnom glinom. To znači da će se mešati sa semenom drugih naroda, ali da se neće održati zajedno, kao što se ni gvožđe ne može pomešati s glinom.

44 U vreme tih careva Bog nebeski će uspostaviti carstvo, koje nikada neće biti uništeno, niti će se to carstvo ostaviti drugom narodu. Ono će razbiti i okončati sva ona carstva, a sâmo će ostati doveka, 45 baš kao što si video da se odvalio kamen, ali ne ljudskom rukom, i smrvio gvožđe, bronzu, glinu, srebro i zlato.

Veliki Bog je obznanio caru šta će se dogoditi kasnije. San je istinit, a tumačenje mu je pouzdano.“

46 Tada car Navuhodonosor pade ničice, pokloni se Danilu i naredi da mu se prinesu žitna žrtva i kad. 47 Car reče Danilu: „Tvoj Bog je, zaista, Bog nad bogovima, gospodar carevima i Otkrivatelj tajni, kad si mogao da otkriješ ovu tajnu.“

48 Car je uzvisio Danila, i dao mu mnogo velikih darova. Postavio ga je za upravitelja sve vavilonske oblasti i glavara svih vavilonskih mudraca. 49 No, Danilo je zamolio cara da poslove vavilonske oblasti poveri Sedrahu, Misahu i Avdenagu. Sâm Danilo je ostao na carevom dvoru.