1 Mardohej je saznao šta je sve učinjeno, pa je razdro svoju odeću, navukao kostret i posuo se pepelom. Izašao je nasred grada i plakao glasnim i gorkim jecajem. 2 Ali otišao je samo do carevih vrata jer na careva vrata nije smelo da se uđe u kostreti. 3 U svim oblastima, u mestima gde je dosegla careva reč i njegov zakon, Jevreji su bili u žalosti, postu, plaču i leleku. Mnogi su bili u kostreti i pepelu.

4 Tada su Jestiri došle njene sluškinje i evnusi i to su joj javili. Carica se silno potresla. Poslala je odeću da obuku Mardoheja, da skine kostret, ali on nije hteo da je uzme. 5 Jestira je pozvala Ataha, jednog od carevih evnuha koga je on poslao da joj služi, pa mu je naredila za Mardoheja da sazna o čemu se radi i šta se dešava.

6 Atah je otišao kod Mardoheja na gradski trg ispred carevih vrata. 7 I Mardohej mu je preneo sve što ga je zadesilo i koliko će srebra ukupno Aman da odmeri u carevu riznicu da istrebe Jevreje. 8 Dao mu je prepis zapisanog zakona o njihovom istrebljenju, danog u Susanu, da pokaže Jestiri; da je obavesti i naloži joj da ide kod cara i moli ga za milost, da pred njim zastupa svoj narod.

9 Atah se vratio i preneo Jestiri sve Mardohejeve reči. 10 A Jestira je naredila Atahu da prenese Mardoheju: 11 „Sve careve sluge i narod iz svih carevih oblasti znaju da bi bilo koji muškarac i žena, koji bi došao u unutrašnjost dvora, a nije pozvan, bio ubijen prema jednom njegovom zakonu. Osim ako bi mu car pružio zlatno žezlo i ostavio ga da živi. A ja, evo, nisam pozvana da idem kod cara trideset dana.“

12 Tako su preneli Mardoheju Jestirine reči. 13 A Mardohej je ovako odgovorio Jestiri: „I ne pomišljaj u svojoj duši da ćeš na carevom dvoru biti sačuvana više od svih Jevreja. 14 Jer, ako zaćutiš u ovom času, Jevrejima će sa drugog mesta doći pomoć i izbavljenje, a ti i dom tvog oca ćete da nastradate. A ko zna, možda si baš za vreme poput ovog dospela na mesto carice?“

15 Jestira je odgovorila Mardoheju: 16 „Idi i okupi sve Jevreje koje nađeš u Susanu pa postite za mene. Ne jedite i ne pijte tri dana, ni danju ni noću. A i ja i moje sluškinje ćemo da postimo i takva ću da idem caru, makar i ne bilo po zakonu. Pa ako poginem – poginem.“

17 Tako je Mardohej otišao i uradio sve kako mu je Jestira naložila.