1 Tako je car sa Amanom otišao na gozbu kod carice Jestire. 2 Drugog dana gozbe, kod vina, car je ponovo upitao Jestiru: „Koja je tvoja molba, carice Jestiro? Biće ti dano! Šta je to što želiš? Ako je i polovina carstva – neka bude!“

3 Carica Jestira mu je odgovorila i rekla: „Care, ako sam stekla blagonaklonost u tvojim očima i ako je caru po volji, neka mi se na moju molbu da život i moj narod na moju želju. 4 Jer i ja i moj narod smo prodani da nas istrebe, pobiju i unište. Da su nas prodali kao robove i robinje, ja bih ćutala, jer ta nesreća ne bi oštetila cara.“*Drugi deo stiha se prevodi i kao: a …premda neprijatelj ne bi mogao da nadoknadi štetu caru.

5 Car Artakserks je na to rekao carici Jestiri: „Ko je on? Gde je taj koji je naumio da uradi tako nešto?“

6 Jestira je odgovorila: „Tlačitelj i neprijatelj je ovaj zli Aman!“

Aman je bio prestravljen pred carem i caricom. 7 Car je besno ustao od gozbe i vina, i otišao u dvorsku baštu, a Aman je ostao da moli za život caricu Jestiru. Naime, video je da je car rešen da mu nanese zlo.

8 Kada se car vratio iz dvorske bašte u kuću gde je bila gozba i vino, Aman je bio pao na ležaj na kome je bila carica Jestira.

A car je rekao: „Da neće još i caricu da obeščasti u mojoj kući?!“

Čim je car izustio ovu reč pokrili su Amanovo lice. 9 A Arvona, jedan od evnuha koji služe caru je rekao: „Tu su vešala koja je Aman spremio za Mardoheja koji je govorio dobro za carevu korist. Eno stoje kod Amanove kuće i visoka su pedeset lakata†Oko 25 m..“

Na to je car naredio: „Obesite ga na njih!“ 10 Tako su obesili Amana na vešala koja je on podigao za Mardoheja i carev bes se utišao.