1 Gospod reče Mojsiju: „Dovešću još jednu pošast na faraona i na Egipat. Posle toga će vas pustiti da idete odavde. I ne samo da će vas pustiti, izgnaće vas odavde. 2 A izrailjskom narodu reci da svaki čovek zatraži od svog suseda i svaka žena od svoje susetke dragocenosti od srebra i zlata.“ 3 Gospod je učinio da Egipćani budu naklonjeni narodu. Šta više, sam Mojsije je uživao veliki ugled u Egiptu, među faraonovim dvoranima i narodom.

4 Mojsije reče: „Ovako kaže Gospod: ’Oko ponoći proći ću Egiptom, 5 te će svaki prvenac u Egiptu umreti: od faraonovog prvenca koji sedi na prestolu, do prvenca sluškinje što stoji za žrvnjem, te sva prvina od stoke. 6 Tada će u celom Egiptu nastati veliko naricanje, kakvog nije bilo niti će ikad više biti. 7 A kod Izrailjaca ni pas neće zarežati na čoveka ili na životinju. Po tome ćete znati da je Gospod napravio razliku između Egipćana i Izrailjaca.’ 8 Onda će tvoji službenici doći k meni, pasti ničice preda mnom i reći mi: ’Odlazite i ti i sav narod koji ide za tobom!’ Posle toga ću otići.“ Mojsije ode od faraona kipteći od gneva.

9 Gospod reče Mojsiju: „Faraon vas neće poslušati, zato da bih umnožio svoja čudesa u Egiptu.“ 10 Mojsije i Aron su učinili sva ova čuda pred faraonom, ali je Gospod otvrdnuo srce faraonu, te nije pustio Izrailjce iz Egipta.