1 Gospod reče Mojsiju: 2 „Posvetite mi svakog prvenca. Svako muško dete među Izrailjcima – prvenac majčine utrobe, kao i sva prvina stoke, meni pripadaju.“

3 Mojsije reče narodu: „Pamtite ovaj dan u koji ste izašli iz Egipta, iz kuće ropstva, jer vas je Gospod snažnom rukom izveo odande. Hleb s kvascem neka se ne jede! 4 Danas izlazite, u mesecu avivu*Kasnije nazvan i mesec nisan, koji otpočinje najranije 8. marta a najkasnije 11. aprila, što zavisi od adara, dvanaestog meseca u godini.. 5 A kad te Gospod uvede u zemlju Hananaca, Hetita, Amorejaca, Evejaca i Jevusejaca, za koju se zakleo vašim ocima da će vam je dati, zemlju kojom teku med i mleko, vršićeš ovaj obred u ovom mesecu: 6 Sedam dana jedite beskvasni hleb, a sedmoga dana neka bude praznik Gospodu. 7 Beskvasni hleb će se jesti sedam dana. Hleb s kvascem ne sme ni da se vidi. Kvascu nigde ni traga da ne bude na svom tvom području. 8 Tog dana ćeš reći svome sinu: ’To je zbog onog što je Gospod učinio za mene kad sam izašao iz Egipta.’ 9 To će ti biti kao znak na tvojoj ruci i podsetnik pred očima, da bi Gospodnji Zakon bio na tvojim ustima. Jer, Gospod te je snažnom rukom izveo iz Egipta. 10 Vršićeš ovu uredbu svake godine u naznačeno vreme.

11 A kad te Gospod dovede u zemlju Hananaca, kako se zakleo tebi i tvojim ocima, i preda ti je, 12 odvojićeš svakog prvenca majčine utrobe Gospodu. Isto tako će i sva muška prvina stoke pripadati Gospodu. 13 Svako prvorođeno magare ćeš otkupiti jagnjetom ili jaretom. Ako ga ne otkupiš, slomi mu vrat. Otkupićeš i svakog prvenca od svojih sinova.

14 Kad te tvoj sin danas-sutra upita: ’Šta to znači?’, ti mu reci: ’Gospod nas je snagom svoje ruke izveo iz Egipta, iz kuće ropstva. 15 Kad je faraon tvrdoglavo odbio da nas pusti, Gospod je pobio sve prvence u egipatskoj zemlji: od prvenaca ljudi do prvine stoke. Zato ja Gospodu prinosim na žrtvu svaku mušku prvinu majčine utrobe, a svakog prvenca među svojim sinovima otkupljujem. 16 To će ti biti kao znak na ruci i kao podsetnik pred tvojim očima da nas je Gospod snagom svoje ruke izveo iz Egipta.’“

17 A kad je faraon pustio narod da ide, Gospod ih nije poveo putem koji vodi u filistejsku zemlju, iako je onuda bilo bliže. Gospod je, naime, rekao: „Kad narod vidi ratovanje, mogao bi da se predomisli i vrati u Egipat.“ 18 Zato ih je poveo zaobilaznim putem kroz pustinju prema Crvenom moru. Izrailjci su otišli iz Egipta u punoj ratnoj spremi.

19 Mojsije je sa sobom poneo Josifove kosti, jer je ovaj tražio od Izrailjaca da mu se svečano zakunu: „Bog će vam svakako priteći u pomoć. Tada ćete odavde poneti sa sobom i moje kosti.“

20 Izrailjci su krenuli iz Sokota, a utaborili se u Etamu, na rubu pustinje. 21 Gospod je išao pred njima danju u stubu od oblaka da im pokazuje put, a noću u stubu od ognja, da im osvetljava put, da bi mogli da putuju i danju i noću. 22 Stub od oblaka pred narodom nije odstupao danju, niti stub od ognja noću.