1 On mi reče: „Sine čovečiji, ustani na noge da govorim s tobom.“ 2 I kako mi to reče, uđe u mene Duh i postavi me na noge. Tada sam čuo kako mi govori.

3 Reče mi: „Sine čovečiji, šaljem te Izrailjcima, otpadničkom narodu koji se pobunio protiv mene. Oni su se, kao i njihovi očevi, bunili protiv mene sve do danas. 4 Šaljem te među tvrdoglave i nepokorne sinove da im kažeš: ’Govori Gospod Bog.’ 5 Poslušali ili ne – jer su otpadnički dom – znaće da je prorok bio među njima. 6 A ti, sine čovečiji, nemoj se bojati ni njih ni njihovih reči, makar te pritisnuli dračem i trnjem, makar sedeo na škorpijama. Ne boj se njihovih reči i ne daj se smesti pred njima, jer su otpadnički dom. 7 Prenesi im moje reči, bilo da ih poslušaju ili ne, jer su otpadnici. 8 A ti, sine čovečiji slušaj šta ti kažem. Ne buni se kao taj otpadnički dom. Otvori usta, pa ćeš jesti ono što ti ja dam.“

9 Tada sam pogledao i video da je prema meni ispružena ruka, i u njoj svitak knjige. 10 Kada ga je raširio preda mnom, svitak je bio ispisan i iznutra i spolja. Bio je ispisan tužbalicama, naricaljkama i lelecima.