1 Dođe mi reč Gospodnja: 2 „Sine čovečiji, po čemu je drvo vinove loze bolje od bilo koje grane drveta među šumskim drvećem? 3 Zar se uzima njeno drvo da se od njega nešto napravi? Da li se od njega pravi klin da se o njega okače kakve posude? 4 Eto, ono se baca u vatru za gorivo. Vatra sagoreva oba njegova kraja i nagoreva mu sredinu. Valja li onda za nešto? 5 I kad je zdravo, ništa se od njega ne da napraviti, a kad je spaljeno i nagorelo, šta se još od njega može napraviti?

6 Zato govori Gospod Bog: kao što sam bacio za gorivo drvo vinove loze, koje je među šumskim drvećem, tako ću postupiti sa stanovnicima Jerusalima. 7 Okrenuću svoje lice protiv njih. Pobegli su od vatre, ali će ih vatra ipak proždreti. I znaćete da sam ja Gospod, kad okrenem svoje lice protiv njih. 8 A zemlju ću obratiti u pustoš, jer su počinili neverstvo – govori Gospod Bog.“