21
Protiv Jerusalima i okolnih naroda
1 Dođe mi reč Gospodnja: 2 „Sine čovečiji, okreni se licem prema jugu; izreci reč protiv juga, prorokuj protiv šumskog kraja u Negevu. 3 Reci šumi negevskoj: ’Čuj reč Gospodnju! Govori Gospod Bog: evo, razbuktaću u tebi oganj, koji će progutati svako drvo, zeleno i suvo. Razbuktali plamen neće se ugasiti, i svako će lice biti spaljeno od juga do severa. 4 Tada će svako videti da sam ga ja, Gospod, zapalio; i neće se ugasiti.’“ 5 A ja rekoh: „Jao, Gospode Bože, oni govore za mene: ’Nije li to onaj što ispreda priče?’“
6 Tada mi dođe reč Gospodnja: 7 „Sine čovečiji, okreni se licem prema Jerusalimu i propovedaj protiv Svetilišta, i prorokuj protiv zemlje Izrailjeve.
8 Reci zemlji Izrailjevoj: ’Govori Gospod: evo, ja sam protiv tebe; isukaću svoj mač iz korica i istrebiću iz tebe i pravednog i opakog. 9 I pošto ću istrebiti iz tebe i pravednog i opakog, zato ću isukati mač iz korica na svakoga od juga do severa. 10 Tada će svi ljudi znati da sam ja, Gospod, isukao svoj mač iz korica, i da se tamo neće više vratiti.’
11 A ti, sine čovečiji, uzdiši kao da su ti polomljena bedra, gorko uzdiši na njihove oči. 12 Kada te budu pitali: ’Zašto uzdišeš?’, odgovori im: ’Zbog vesti koja će doći. Tada će svako srce izgubiti odvažnost i sve će ruke klonuti, svaki će duh zamreti i sva će kolena biti oduzeta.’ Evo, dolazi i ispuniće se – govori Gospod Bog.“
13 I dođe mi reč Gospodnja: 14 „Sine čovečiji, prorokuj i reci: ’Gospod kaže:
Mač! Mač
naoštren i izglačan,
15 naoštren za klanje,
uglačan da seva.
Zar da se radujemo vladarskoj palici, sine moj*Ili: Zar da se radujemo vladarskoj palici sina mog??
Mač ne mari ni za kakvo drvo.
16 Dat je da se uglača,
da ga ruka prihvati;
naoštren je mač, izglačan,
da se ubici da u ruku!
17 Zaplači, zakukaj, sine čovečiji,
jer mač će stići narod moj
i sve knezove izrailjske;
s mojim narodom
maču su oni predani.
Zato se udaraj u grudi svoje.
18 To će biti kušanje. A ako vladarskog štapa, za koga mač ne mari, ne bude više? – govori Gospod Bog.
19 Zato prorokuj, sine čovečiji,
udari dlanom o dlan,
neka mač udari dvaput, triput,
mač taj što služi za pokolj.
Mač je to velikog pokolja,
što ih odasvud vreba.
20 Da klonu srca i da mnogi padnu,
na svaka sam vrata njihova
postavio mač da zatire.
Jao! Načinjen je da seva kao munja,
isukan je za klanje.
21 Zamahni na desno,
udri na levo,
gde god ti se sečivo nameri.
22 I udariću dlanom o dlan,
i smiriće se gnev moj.
Ja, Gospod, sam govorio.’“
23 Dođe mi reč Gospodnja: 24 „Sine čovečiji, označi dva puta kojim će doći mač cara vavilonskog. Neka oba izlaze iz iste zemlje. Zatim načini znak i postavi ga na početak puta koji vodi u grad. 25 Označi put kojim će mač doći u Ravu amonsku, i u Judu, u jerusalimsku tvrđavu. 26 Naime, car vavilonski će se zaustaviti na raskršću, gde počinju dva puta, da gata: trešće strele, pitaće idole i gledati u jetru. 27 U desnoj će ruci držati gatarski žreb za Jerusalim, da postavi probojne sprave, da naredi pokolj, da podigne bojni poklik, da namesti probojne sprave prema vratima, da podigne nasip, i da sagradi opsadne kule. 28 To će izgledati kao isprazno gatanje onima koji su položili zakletvu, ali on će im dozvati u pamet njihovu krivicu, pa će ih zarobiti.“
29 Zato govori Gospod Bog: „Zato što dozivate u pamet svoju krivicu javno čineći svoje prestupe, te iznosite na videlo vaše grehe – sva vaša dela – zato ćete biti pohvatani njegovom rukom. 30 A ti, nečisti, opaki kneže Izrailjev, došlo ti je vreme; kucnuo je čas da se stane na kraj tvom bezakonju!“ 31 Govori Gospod Bog: „Skini turban i odloži krunu. Neće više biti kao pre: neka se niski uzvisi, a uzvišeni snizi. 32 Propast! Propast! Dovešću takvu propast kakve još nije bilo, dok ne dođe onaj kome pripada sud; njemu ću ga dati.“
33 „A ti, sine čovečiji, prorokuj i reci: ’Govori Gospod Bog Amoncima za njihovo ruganje:
Mač! Mač je isukan za klanje,
izglačan da proždere,
da seva kao munja!
34 Pošto ti donose isprazna viđenja
i proriču ti laži,
položiće se mač
na vratove opakih bezbožnika.
Njima je došlo vreme,
kucnuo je čas da se stane na kraj njihovom bezakonju.
35 A ti†Bog se sada obraća vavilonskom caru. vrati svoj mač u korice!
Ja ću ti suditi u mestu gde si stvoren,
sudiću ti u zemlji tvog porekla.
36 Izliću na tebe svoju jarost,
dunuću oganj svoga besa na tebe
i predaću te u ruke svirepim ljudima,
veštim u zatiranju.
37 Bićeš hrana ognju,
a tvoja će krv teći u zemlji,
i pašćeš u zaborav,
jer sam ja, Gospod, progovorio.’“