1 Dođe mi opet reč Gospodnja: 2 „Sine čovečiji, govori svojim sunarodnicima. Reci im: ’Ako dovedem mač na neku zemlju, a narod zemlje uzme jednog čoveka iz svojih krajeva i postave ga za čuvara, 3 i ako on vidi da mač dolazi na tu zemlju, pa zatrubi u trubu i opomene narod, 4 ali se onaj koji čuje glas trube ne da opomenuti, a mač dođe i pokosi ga, njegova će krv pasti na njegovu glavu. 5 Pošto je čuo glas trube, a nije se dao opomenuti, njegova će krv biti na njemu. Da se dao opomenuti, spasao bi sebi život. 6 Ako čuvar vidi da mač dolazi, a ne zatrubi u trubu, te narod ne bude opomenut, a dođe mač i pokosi jednog od njih, taj će platiti životom za svoju krivicu, ali ću odgovornost za njegovu krv tražiti od čuvara.’

7 Tebe sam, sine čovečiji, postavio za čuvara domu Izrailjevom. Kad čuješ reč iz mojih usta, prenesi im moju opomenu. 8 Kad kažem opakome: ’Zaista ćeš umreti’, a ti mu ne kažeš ništa kako bi ga opomenuo da se okane svog opakog puta, opaki će svakako umreti zbog svoje krivice, ali ću odgovornost za njegovu smrt tražiti od tebe. 9 Ali ako opomeneš opakog da se vrati sa svog puta, a on se ne vrati sa svog puta, umreće za svoju krivicu. Ti ćeš, pak, spasti sebi život.

10 A ti, sine čovečiji, reci domu Izrailjevu: ’Vi govorite: naši prestupi i gresi nas terete, i zbog njih propadamo. Kako ćemo opstati!’ 11 Reci im: ’Života mi moga – govori Gospod Bog – nije meni milo da opaki umre, nego da se vrati sa svog puta i živi. Vratite se! Vratite se sa svojih zlih puteva! Zašto da izginete, dome Izrailjev?’

12 Ti, sine čovečiji, reci svojim sunarodnicima: ’Pravednika neće spasti njegova pravednost kada zgreši, niti će opakost dovesti opakoga do njegove propasti kada se okane svoje opakosti. Pravednik neće ostati u životu kad zgreši.’ 13 Kad kažem pravedniku da će živeti, ali se on pouzda u svoju pravednost, pa zgreši, sva njegova pravednost neće se pamtiti; umreće zbog nepravde koju je počinio. 14 A ako kažem opakome: ’Zaista ćeš umreti!’ – i on se okane svog greha, pa počne da čini pravo i pravdu; 15 ako opaki vrati zalog i vrati što je opljačkao, drži se zapovesti života i ne čini nepravdu, zaista će živeti, neće umreti. 16 Ni jedan od greha koje je počinio mu se neće pamtiti. Činio je pravo i pravdu, zaista će živeti.

17 Ipak, tvoji sunarodnici kažu: ’Put Gospodnji nije pravedan.’ Ne, njihovi putevi nisu pravedni! 18 Kad se pravednik odvrati od svoje pravednosti i stane da čini nepravdu, umreće zbog nje. 19 A ako se opaki okane svoje opakosti i počne da čini pravo i pravdu, živeće zbog njih. 20 A vi kažete: ’Put Gospodnji nije pravedan.’ Dome Izrailjev, svakome ću od vas suditi po njegovim putevima!“

21 U dvanaestoj godini našeg izgnanstva, petoga dana desetog meseca, došao mi je jedan begunac iz Jerusalima i rekao mi: „Grad je pao!“ 22 A uveče, pre nego što je begunac došao, na mene se spustila ruka Gospodnja. Gospod mi je otvorio usta pre nego što je ovaj došao ujutro. I pošto su mi se otvorila usta, više nisam ćutao.

23 Tada mi dođe reč Gospodnja: 24 „Sine čovečiji, oni što žive u onim ruševinama u Izrailjevoj zemlji govore: ’Avraham je bio jedan jedini kad je primio zemlju u posed, a nas je mnogo. Nama je zemlja dana u posed.’ 25 Zato im reci: ’Govori Gospod Bog: eto, vi jedete meso s krvlju, dižete oči prema svojim idolima i prolivate krv, a hoćete da posedujete zemlju? 26 Oslanjate se na svoj mač, činite gadosti, i svako od vas skrnavi ženu svog bližnjeg. Zar vi da posedujete zemlju?’

27 Ovako im reci: ’Govori Gospod Bog: života mi moga, oni koji žive u ruševinama izginuće od mača, one koji su napolju daću zverima za hranu, a oni koji su u skloništima i pećinama pomreće od zaraze. 28 Tako ću zemlju pretvoriti u krajnju pustoš, pa će nestati ponos njene sile. Gore će Izrailjeve opusteti, i više niko tamo neće prolaziti. 29 I znaće da sam ja Gospod, kada pretvorim zemlju u krajnju pustoš zbog gadosti koje su počinili.’

30 Sine čovečiji, tvoji sunarodnici govore o tebi uz zidove i kod kućnih vrata. Govore jedan drugom: ’Dođite i poslušajte reč koja je došla od Gospoda!’ 31 Dolaze k tebi kao kad narod dolazi na sabor; moj narod seda ispred tebe i sluša tvoje reči, ali ih ne izvršava; prijaju im u ustima, a srce im ide za nepoštenim dobitkom. 32 Ti si za njih kao pevač umilnog glasa, koji peva ljubavne pesme i vešto svira; slušaju tvoje reči, ali ih ne izvršavaju.

33 Ali kad ovo dođe, a evo, već dolazi, tada će znati da je prorok bio među njima.“