1 Dođe mi reč Gospodnja: 2 „Sine čovečiji, okreni svoje lice prema Siru i prorokuj protiv njega. 3 Reci mu: ’Govori Gospod Bog: evo me protiv tebe, sirska goro! Ispružiću na tebe svoju ruku i pretvoriti te u krajnju pustoš. 4 Razoriću tvoje gradove i postaćeš pustoš. Tada ćeš znati da sam ja Gospod.

5 Zbog toga što si gajio trajno neprijateljstvo i izručivao maču Izrailjce u vreme njihove nevolje, u vreme njihove konačne kazne, 6 zato ću ti, života mi moga, spremiti krvoproliće, i krvoproliće će ti biti za petama; krvi se nisi gnušao, krv će ti biti za petama – govori Gospod Bog. 7 Pretvoriću goru Sir u krajnju pustoš, i odseći je za sve prolaznike i za povratnike. 8 Gore ću mu ispuniti pobijenima; pobijeni će padati po tvojim uzvišicama, dolinama i udolinama. 9 Učiniću od tebe večnu pustoš, a tvoji gradovi će biti nenastanjeni. Tada ćete znati da sam ja Gospod.

10 Zbog toga što kažete: „Dva naroda i dve zemlje će biti moje, mi ćemo ih osvojiti“ – iako je Gospod tamo – 11 zato ću, života mi moga, postupiti sa onakvim gnevom i zavišću s kojom si ti postupao iz svoje mržnje prema njima. Tako ću obznaniti sebe među njima kada vam budem sudio – govori Gospod Bog. 12 Tada ćeš znati da sam ja, Gospod, čuo sve prezrive reči koje si izrekao protiv izrailjskih gora, govoreći: „Opustele su; nama su za hranu!“ 13 Oholo ste govorili protiv mene i gomilali reči protiv mene. Ja sam to čuo! 14 Govori Gospod Bog: učiniću od tebe pustoš na radost cele zemlje. 15 I kako si se ti radovala kad je dom Izrailjev bio opustošen, tako ću ja postupiti s tobom. Opustećeš, sirska goro, ti i sav Edom! Tada će znati da sam ja Gospod.’