9
Bog se javlja i objavljuje
1 Ali neće biti mrak što nju guši kao u vremenu prethodnom, kad je obezvredio zemlju zavulonovsku i zemlju neftalimsku, a potonji će proslaviti put što vodi ka moru s druge strane Jordana, Galileju mnogobožačku.
2 Narod koji po tami hoda,
veliku je svetlost ugledao,
nastanjene u zemlji sena smrtnoga,
svetlost ih jarka obasja.
3 Radost si uvećao;
pred tobom se raduju
kao u žetvenoj radosti,
kao što se vesele kada plen dele;
4 jer jaram na nj natovaren
i obramicu na njegovom ramenu,
šibu progonitelja njegova,
ti si polomio kao u dan madijanski.
5 Ta, svaka cokula maršira u metež,
i plašt se natapa u krvi,
te će biti za vatru
hrana razgorela.
6 Ta, nama se muško dete rodilo,
nama je sin dat;
vlast je njemu na ramenu.
I on će se zvati:
Divni Savetnik, Bog Silni,
Otac Večni, Vladar Mirotvorni.
7 Rasprostiranju vlasti i miru
neće biti kraja
na prestolu Davidovu
i na carstvu njegovu,
da ga sredi i da ga utvrdi
u pravu i u pravednosti
od sada i do veka.
Revnost Gospoda nad vojskama
to će učiniti.
Gospod plaća
8 Gospodar je reč poslao Jakovu
i ona je među Izrailjce pala.
9 I sav narod nju će upoznati,
Jefremovci i stanovništvo Samarije,
koji govore srcem
nadmenim i oholim:
10 „Ako su opeke pale,
gradićemo od tesana kamena;
divlje smokve su sasečene,
kedre ćemo tamo podići.“
11 A Gospod razmešta protiv Resina protivnike njegove
i podbada neprijatelje njegove,
12 Arameju spreda, Filistejce straga,
te Izrailj proždiru svojim ustima.
Uza sve to gnev se njegov umiriti neće
i ruka mu ispružena ostaje.
13 Ipak se narod obratio nije onom koji ga je udario,
i Gospoda nad vojskama potražili nisu;
14 te je Gospod odsekao od Izrailja glavu i rep,
granu i rogoz, u jedan dan.
15 Starešina i lice ugledno – to je glava,
a prorok koji naučava laž – to je rep.
16 Koji ovaj narod vode, oni zavode;
koji bivaju vođeni, oni propadaju.
17 Zato se Gospodar njegovim mladićima radovati neće,
njegovoj sirotinji i udovicama smilovati se neće.
Zato što je sav narod opak i zao,
na sva usta bezumno govore.
Uza sve to gnev se njegov umiriti neće
i ruka mu ispružena ostaje.
18 Zato što se opakost kao požar rasplamsala,
bodlje i trnje proždire,
šumski čestar je upalila,
oblaci dima se podižu.
19 Zemlja plamti od jarosti Gospoda nad vojskama,
i narod kao hrana za požar postaje:
ni svog brata niko ne poštedi.
20 Ždere s desna
i opet je gladan;
guta s leva
i opet sit nije.
Čovek jede svoga bližnjeg meso:
21 Manasijevci Jefremovce,
Jefremovci Manasijevce,
a zajedno oba na Judejce.
Uza sve to gnev se njegov umiriti neće
i ruka mu ispružena ostaje.