35
Sveti put
1 Neka im se uzraduje pustinja,
zemlja sasušena.
Neka kliče pustara,
neka kao šafran procveta.
2 Neka bujno cvati cvat,
i neka još kliče od radosti i pevanja.
Njoj je dana slava livanska,
krasota karmilska i saronska.
Oni će gledati slavu Gospodnju,
krasotu Boga našega.
3 Ruke klonule ukrepite,
i kolena klecava učvrstite.
4 Recite preplašenim srcima:
„Budite jaki, ne bojte se!
Evo Boga vašega,
odmazda dolazi,
naplata Božija.
On sam hita da vas spase!“
5 Tada će se slepima otvoriti oči
i gluvima će se uši otvoriti;
6 tada će hromi kao jelen skakati,
i pevaće jezik u nemoga;
jer će voda izbijati u pustinji
i potoci u pustari,
7 tle spaljeno postaće rit,
a žedna zemlja vodoskoci;
u jazbinama za šakale
smestiće se zelenilo za trsku i rogoz.
8 Tamo će prolaziti drum i put,
i on će se zvati „Sveti put“;
niko nečist njime proći neće
nego će biti za njih,
za one koji putem idu, a tu ludi neće zalutati.
9 Tamo lava više biti neće,
niti će tamo prolaziti zver,
niti će se naći,
nego će hodati otkupljeni.
10 Vratiće se izbavljeni Gospodnji,
doći će u Sion s veseljem
i s radošću večnom na čelima;
pratiće ih razdraganost i radost,
a pobeći će žalost i uzdasi.