44
Bog će blagosloviti Jevreje
1 A sad poslušaj, Jakove, slugo moj,
i Izrailju, kog sam izabrao.
2 Govori Gospod
koji te je načinio, i koji te je od utrobe sazdao,
tebi pomaže:
Ne boj se, Jakove, moj slugo,
Ješurune, kog sam izabrao.
3 Jer ću vodu izliti na žedno tle,
i vrela na sušnu zemlju.
Izliću Duh svoj na potomstvo tvoje,
i blagoslov na pokolenja tvoja.
4 I rašće kao da su među travom,
kao vrbe iz tekuće vode.
5 Jedan će reći: ’Ja sam Gospodnji!’
drugi će se zvati imenom Jakovljevim,
treći će sebi na ruci ispisati: ’Gospodnji’,
i usvojiće ime Izrailjevo.“
Nema Boga osim Gospoda
6 Govori Gospod,
Car Izrailjev i njegov Otkupitelj,
Gospod nad vojskama:
„Ja sam Prvi i ja sam Poslednji,
osim mene drugog Boga nema.
7 Ko je kao ja? Neka ustane i kaže,
neka se javi i nek to objavi,
i nek to razloži preda mnom.
Otkad postavih narod od večnosti,
i stvari što će doći,
neka najavi šta će se zbiti.
8 Ne plašite se i ne bojte se:
nisam li vam odavno objavio i najavio?
I vi ste moji svedoci:
ima li Boga osim mene?
Ne, nema Stene za koju ja znam.“
Protiv kipova i likova
9 Koji prave kipove,
svi su oni ništavila,
i dragocenosti njihove ne koriste ničemu.
Svedoci njihovi ne vide i ne znaju, te će biti na sramotu.
10 Ko pravi boga i lije kip,
da od toga koristi nema?
11 Gle, osramotiće se svi drugovi njegovi i umetnici.
Neka se saberu svi: i oni su delo ljudsko.
Neka se postave:
zajedno će se prestraviti i postideti.
12 Oblikuje gvožđe alatkom
i radi na žaru uglja,
čekićima ga doteruje
i snažnom ga rukom obrađuje.
Ne hrani se i nema snage,
vode ne pije i iscrpljuje se.
13 Oblikuje drvo, uzima meru,
pisaljkom ga obeležava,
obrađuje ga dletom, ocrtava ga šestarom,
i delje ga po uzoru na ljudski lik,
kao lepotu ljudsku,
da bude postavljen u domu.
14 Za sebe je nasekao kedre
i uzeo kiparise i hrast,
što je za sebe negovao među drvetima šumskim,
zasadio bor što je porastao na kiši.
15 I čoveku je to kao gorivo;
uzima od toga da se ogreje;
pa loži i peče hleb.
Međutim, od toga delje i boga
pred kojim pada ničice
i pravi kip i klanja mu se.
16 Polovinom loži vatru,
tom polovinom peče meso na žaru,
jede pečenje i biva sit,
te se greje i govori:
„Ah, grejem se i kraj vatre uživam.“
17 A od ostatka pravi boga, idola svoga;
pada pred njim ničice
i klanja mu se i moli mu se:
„Izbavi me, jer ti si moj bog.“
18 Ne znaju i ne rasuđuju,
jer su im oči zamazane pa ne vide;
i srca njihova pa ne razumeju.
19 Takav ne razmišlja i nema u njega znanja
ni rasuđivanja da kaže:
„Polovinom od ovoga ložio sam vatru,
pa sam na žaru ispekao hleb,
ispržio sam meso i pojeo ga.
A od ostatka sam načinio gnusobu.
Zar da se klanjam komadu drveta?“
20 Taj se stara za pepeo.
Njega zavodi prevarno srce,
te ne može da izbavi svoj život,
a neće da kaže:
„Nije li obmana u mojoj desnici?“
Bog će se smilovati
21 „Seti se ovoga, Jakove,
i Izrailju, jer si sluga moj!
Ja sam te sazdao i ti si sluga moj;
Izrailju, ja tebe da zaboravim neću!
22 Kao maglu rasterao sam tvoje prestupe,
i grehe tvoje kao da su oblak.
Meni se vrati,
jer ja sam te otkupio.“
Radosnica
23 Kličite, nebesa, ovo je delo Gospodnje!
Orite se, dubine zemljine!
Odjekujte radosno, planine,
i vi, šume, sa svim svojim drvećem!
Jer Gospod je otkupio Jakova,
i proslavio se u Izrailju.
Pesma o sili Gospodnjoj
24 Govori Gospod, Otkupitelj tvoj,
i Sazdatelj tvoj od utrobe:
„Ja sam Gospod koji sam sve učinio,
ja sam lično razapeo nebesa,
i bez ikoga zasvodio zemlju.
25 Ja sprečavam vračarska znamenja,
i gatare pretvaram u ludake;
teram mudrace da ustuknu
i znanje preobraćam u bezumlje.
26 Potvrđujem što sluga mu kaže,
ispunjavam svojih glasnika namere.
’Naseli se!’ – govorim Jerusalimu,
i gradovima Judinim: ’Sagradite se!’
A ja ću podići što je razrušeno.
27 Govorim okeanu: ’Presahni!
Tvoje reke presušujem.’
28 ’Pastiru moj’ – govorim Kiru,
i on će sve moje želje ispuniti.
’Sagradi se!’ – govoriće Jerusalimu,
a Domu: ’Utemelji se!’“