66
Upozorenje
1 Govori Gospod:
„Nebesa su presto moj,
a zemlja postolje za noge moje.
Kakvu kuću ćete mi sagraditi?
I gde je mesto moga počivanja?
2 Pa sve je to ruka moja načinila
i sve je to postalo
– govori Gospod.
A na koga ću pogledati?
Na iscrpljenoga i na duhovno slomljenoga,
i onoga koji drhti pred mojom reči.
Protiv naopakih žrtava
3 Taj što kolje vola,
ko čoveka da ubija,
i ko žrtvuje ovcu,
kao da se psom skrnavi;
taj što donosi prinos,
ko da krv svinjsku prinosi,
ko kadi tamjanom,
taj idola blagosilja.
To su oni izabrali za svoje puteve
i gadosti njihove po volji su duši njihovoj.
4 Ja ću takođe izabrati da im dodijavam:
dovešću na njih to od čega zaziru.
Zato što sam zvao, a odgovora nije bilo;
govorio sam, a slušali nisu;
nego su činili što ja zlom smatram,
i birali ono što mi nije ugodno.“
Gospod dolazi da uskoro sudi
5 Poslušajte reč Gospodnju,
vi, koji drhtite od njegove reči:
„Govore vaša braća, mrzitelji vaši,
koji vas gone zbog imena mojega:
’Neka se proslavi Gospod,
te da vidimo vašu radost.’
I oni će postiđeni biti.
6 Glas graje iz grada,
glas iz hrama –
glas je Gospoda koji namiruje
naknadu neprijateljima svojim.
7 Pre nego što ju je zabolelo,
ona je rodila;
pre nego što je bol na nju došao,
ona je na svet muškarca donela.
8 Ko je tako nešto čuo?
Ko je ovako nešto video?
Može li zemlja u jednom danu
da rodi čitavi puk?
Da bol odjedanput žacne,
pa da Sion sinove svoje rodi?
9 ’Zar ja, koji otvaram matericu,
pa da ne rađam? – govori Gospod.
Zar ja, koji dajem da se rađa,
pa da budem jalov? – govori Bog tvoj.’
10 Radujte se zbog Jerusalima,
i kličite u njemu, svi koji ga volite.
Veselite se s njim, veselite se
svi koji ste tugovali nad njim;
11 da budete nadojeni i nasićeni
na dojkama utehe njegove,
da se nasišete i nasladite
iz obilja slave njegove.“
12 Jer govori Gospod:
„Evo, ja ću ga dosegnuti mirom koji je kao reka,
i slavom naroda koja je kao potok nabujali.
I njegovu odojčad će u naručju nositi
i na kolenima milovati.
13 Kao čoveka koga majka njegova teši,
tako ću i ja vas tešiti,
i bićete utešeni u Jerusalimu.“
14 I videćete i veseliće se srce vaše,
i kao trava procvetaće kosti vaše,
i poznaće se ruka Gospodnja
na slugama njegovim, i posledice njihove
na neprijateljima njegovim.
15 Jer, gle, Gospod u ognju dolazi,
kao oluja su bojna kola njegova,
vratiće u gnevnoj razjarenosti svojoj
i karanju njegovom, u ognju raspaljenom.
16 Jer će Gospod suditi ognjem
i mačem svojim svakom ljudskom biću,
te će mnogi od Gospoda poginuti.
Protiv otpadnika
17 „Posvećuju i pročišćavaju sami sebe u vrtovima iza ’one jedne u sredini’; jedu svinjetinu i gadosti i miševe: zajedno će skončati – govori Gospod.
18 A ja znam dela njihova i namere njihove.
Gospodnja slava među pucima
Dolazi vreme da se saberu svi puci i svi jezici, pa će doći i slavu moju gledati.
19 I njima ću postaviti znak, te od onih koji su se izmakli, od njih ću poslati pucima: u Tarsis, Ful i Lud – poznatim strelcima – u Tuval i Grčku, na ostrva daleka gde se nije čulo što se o meni čuje, i gde se slava moja nije videla. I oni će pucima slavu moju objavljivati. 20 I oni će dovesti svu braću vašu iz svih tuđinskih naroda, prinos za Gospoda: na konjima i na kolima i u nosiljkama i na mazgama i na jednogrbim kamilama na svetu goru moju, Jerusalim – govori Gospod – kao što sinovi Izrailjevi prinose prinos u čistoj posudi u Domu Gospodnjem. 21 Pa ću i od njih uzeti za sveštenike, za Levite – govori Gospod.
22 Jer kao što će preda mnom stajati nebesa nova i zemlja nova, što ću ja načiniti – govori Gospod – tako će stajati potomstvo vaše i ime vaše. 23 I od mladog meseca do mladog meseca, i od subote do subote, dolaziće svako biće na poklonjenje pred licem mojim – govori Gospod; 24 i izlaziće i gledaće leševe ljudi koji su se od mene odmetnuli, jer crv njihov ne umire i oganj se njihov ne gasi; i biće za prezir svakom stvorenju.“